Споменко Гостић – 20 година од страдања дечака у одбрани отаџбине

20. марта 1993. године, престало је да куца срце храброг дечака из Републике Српске, Споменка Гостића

Пре тачно двадесет година, 20. марта 1993. године, престало је да куца срце храброг дечака из Републике Српске, Споменка Гостића. Данас га се готово нико и не сећа и нема ко да му упали свећу, а до његовог гроба може се доћи само пешке, шумским путем. А он, он је био један од оних који улазе у историју. Споменко Гостић је рођен 14. августа 1978. године у Добоју, а до рата је живео са мајком у селу Јовићи, окруженом насељима са већинским муслиманским живљем. Мајка му је изненада умрла, а он је остао сам да живи са баком. Она, међутим, недуго затим гине од гранате испаљене од стране Муслимана на село Јовиће, након чега наш јунак остаје сироче. Већ почетком рата, Споменко се пријавио као добровољац у војску Републике Српске, чији борци су га штитили и бринули се о њему, а он им је коњским колима доносио храну, од рова до рова.

Једном приликом бива рањен, улетевши у минско поље, али се веома брзо вратио војсци и својим задужењима. Тог 20. марта 1993. године, журећи кући да из пећи извади хлеб који је пекао да нахрани своје пријатеље војнике, гине на Озрену од гранате испаљене са муслиманске стране заједно са још пет српских војника.

У рату је изгубио све: породицу, дом, детињство и, на крају, живот. Саборци га памте као невероватно храброг и вредног дечака, а остаће забележено да је одбио понуду једне српске породице из Француске да га усвоји и одведe да живи са њима. Споменко је, захваљујући се, том приликом рекао: „Нећу да будем дезертер и да остављам свој народ кад је најгоре. Бићу овде до краја, док не дочекамо мир и слободу, а онда… видећемо.

Споменко је посмртно одликован Медаљом заслуга за народ, а према најавама, ове године би напокон требало да добије спомен-обележје са бистом у Добоју.

Мали српски јуначе, нека ти је вечна слава!

Извор: Meet the Serbs

Напиши коментар