„Извињење“ Николића доноси нове уцене Србији


Немачке новине Schwäbische Zeitung су 25. априла то лепо објасниле: „Обично извињење због Сребренице не може аутоматски да отвори врата Европске уније.“

Споразум са Приштином, који је Ивица Дачић, премијер Србије, парафирао 19.04. у Бриселу, последњих дана је постао централна тема балканских медија.

Гласови српских парламентарних партија су се у процени споразума поделили. Највећи критичар тог споразума је Демократска странка Србије и њен лидер Војислав Коштуница. Та странка је организовала митинг и на њему директно у лице оптужила власт за издају националних интереса, посебно интереса косовских Срба. Остале странке су имале различито мишљење, али је већина посланика одобрила споразум који је потписан у Бриселу.

Заседање владе у вези са парафирањем споразума од 19. априла је било врло бурно. Неколико министара је у току самог заседања изразило сумњу у правилност донетих решења, а директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин је закључио да мора да поднесе оставку, јер је Србима Косова обећао да ће у споразуму да се нађу и сва њихова права. Међутим – његово чврсто „Не!“ је показало да у влади нема јединства у вези са питањем Косова. Истина, директор Канцеларије за Косово и Метохију није министар, те је зато Београд у писму Европској унији саопштио да је влада споразум прихватила једногласно.

Међутим – ништа није баш тако једноставно. У Европској унији су и земље – прва је Немачка – која одавно Београду шаље све нове и нове услове. Очигледно је да један од таквих представља и неочекивана изјава председника Србије Т. Николића Телевизији Босне и Херцеговине, у којој се он извинио муслиманима и замолио „помиловање за Србију због злочина у Сребреници“. Т. Николић је обећао и да ће посетити Сребреницу и да ће се поклонити жртвама злочина. При том председник Србије није обећао да ће посетити и музеј жртава српског народа у околини Сребренице, а немачке новине Schwäbische Zeitung су 25. априла то лепо објасниле: „Обично извињење због Сребренице не може аутоматски да отвори врата Европске уније.“ Тако да Срби треба да очекују да ће се нови услови појављивати и даље.

Споразум са Приштином од 19. априла је код косовских Срба наишао на озбиљно противљење. Одбацивши званичну позицију Србије, они су изашли на улице и изјавили да косовским властима неће дозволити да уђе у њихове општине. Косовски Срби инсистирају на сакупљању потписа за обављање референдума, а 7. – 9. маја се спремају да дођу у Београд и да у њему одрже масовни митинг. И Српска Православна Црква је постала карика отпора одлуци владе. Синод СПЦ је осудио споразум, сматрајући да он значи фактичко признање да на Косову и Метохији постоји државна власт, која је потпуно независна од Београда. Несагласност са споразумом је изразила и ванпарламентарна опозиција: организација „Двери српске“ и Српска радикална странка су у знак протеста на улице извели своје присталице.

Много посматрача сумња у аутентичност текста Споразума од 15 тачака, који се појавио у штампи. Сумње се односе на формирање Заједнице српских општина тамо, где на Косову Срби представљају већину. У тачки 9 Споразума одређено је да ће полиција у српским општинама да буде потпуно интегрисана у структуре косовске полиције и да ће плате да добија из Приштине (истина, шеф полиције ће бити Србин, а састав полиције треба да одражава етнички састав општина). Та тачка значи да ће, када се отворе границе српских општина, у њих нагрнути Албанци који ће се наћи и у редовима полиције у српским општинама.

Масмедији су јављали да је уступке у вези са Заједницом српских општина Хашим Тачи направио само зато што је Београд обећао да неће правити препреке у вези са пријемом Косова у ОУН. У тексту Споразума (тачка 14) је такође речено да „ни једна страна неће блокирати и неће наговарати друге да саботирају напредовање обе стране на путу ступања у ЕУ.“ Ето тако – новинари пишу да тачка 9 (полиција) и 14 (ступање у ЕУ) уопште нису потпуно усаглашене. А то значи да те тачке могу да се промене не у корист Срба, што ситуацију у земљи чини још напрегнутијом.

Од 2007. године Москва чврсто подржава Србију у Савету безбедности УН у вези са питањем Косова. Она је блокирала прихватање „Ахтисаријевог плана“ о Косову, и негативно поступила у вези са размештајем мисије ЕУЛЕКС у покрајини, противила се формирању Међународне грађанске канцеларије и Међународне руководеће групе. Међутим, српски руководиоци су прихватили преговоре под руководством ЕУ (а не ОУН), и тако одбацили подршку Москве и преузели на себе одговорност за издвајање Косова од Србије. У току посете Москви српски премијер чак није ни поставио питање о могућности промене формата преговора са Приштином и није ни тражио подршку у вези са заштитом права косовских Срба.

Принципијелне основе спољне политике Русије не зависе од тога на коју страну због утицаја околности иде међународни правац ове или оне земље. Како су новине „Росијскаја газета“ написале у броју од 25.априла, при том се позивајући на врло висок извор из Министарства иностраних послова РФ, „Русија ће наставити да блокира покушаје Косова да приступи било којој међународној организацији“.

Ауторка:  Јелена Гускова
Извор: Фонд стратешке културе


Напиши коментар