Образ за ДАТУМ

Светог Cаве нам је завет остао да бранимо наше КОСОВО

Од петка, 19. априла, кад је у Бриселу Ивица Дачић, премијер Србије и министар унутрашњих послова, ставио потпис на Споразум са малигном творевином, у Србији нема равнодушних.

Једни тај акт сматрају издајом, капитулацијом, срамном одлуком, други отварају шампањац и наздрављају наставку пута Србије ка европским интеграцијама и ослобођењу од бремена званог Косово.

Уз сву најбољу вољу ове друге заиста не могу да разумем. Капирам да желе у Европску унију, капирам да верују да ће им тамо бити боље, али да могу да се радују што је земља мања, што је остала без једног дела територије, е то заиста не могу да схватим. И не могу да прихватим. И са таквима, заиста, немам о чему да причам.
Јасно је да сам и ја међу оним првима који потпис и Споразум сматрају издајом, капитулацијом, продајом српских националних интереса.
И боли ме. И тај Споразум, и та Издаја, и то седење за истим столом са оним кога је држава коју представљају осудила на 10 година робије. Да су политичари као што нису, да имају достојанства, да цене српски народ, српске жртве одбили да седе за истим столом са оним који је нанео толико зла српском народу. Без обзира што он себе зове премијером малигне творевине, без обзира што је преговарач, они су морали у старту да јасно ставе до знања да са њим не желе да разговарају. Њега је држава у чије име су отишли у Брисел осудила на 10 година робије! Шта са њим било ко од њих има да прича?

У свету се са таквима не прича. Неке земље, укључујући и те Сједињене америчке државе на које се сви толико позивају, имају правило:
– Са терористима се не преговара!

Ови “наши” не да преговарају, “наши” са терористима потписују споразуме, договоре. Ови “наши” сарађују са њима.
А зашто све то? Због једног ДАТУМА?
Прво, тај ДАТУМ не значи ништа. Тај ДАТУМ није улазак Србије у тако вољену Европску унију. Тај ДАТУМ је само почетак преговора о уласку. И нема гаранција да је капитулација кад су у питању Косово и Метохија једина коју ће Србија морати да потпише до уласка у Европску унију. Јер, ако си једном пристао на отимачину територије, по логици ствари пристаћеш поново. А у овом тренутку постоје бар још два жаришта која су припремили ти вајни “пријатељи” из Европе и света. Да, мислим на Рашку и Војводину.
Него, да се вратим на ДАТУМ. Никако не могу да схватим? Да је ТАЈ ДАТУМ толико битан!

Србија у својој историји има датума онолико, битних датума, и из баш давних дана, од првих владара, оснивања државе, великих битака, рођења и смрти битних људи, али и из ове релативно скорије прошлости. Имамо датума за извоз! Многе “старије” земље од нас немају толико датума. То само потврђује колико је наша историја, колико је наша прошлост богата.
Већину тих датума ови исти који тако очајно желе тај ДАТУМ игноришу, негирају, заборављају, омаловажавају. И онда се човек запита зашто је тај ДАТУМ баш тако битан кад, заправо, не доноси ништа!
Само почетак нечега што није извесно, за улазак у нешто чији је век трајања сумњив. Поред толико лепих, срећних и тужних датума у историји ове земље и овог народа, они траже нови. И спремни су да дају образ – КОСОВО И МЕТОХИЈУ – за њега.

Парафразираћу неког мени драгог:

Нека купе календар, добиће 365 потенцијалних датума, па нека изаберу један!

Извор: Ивин Свет

Напиши коментар