60 одсто рудног богатства Србије простире се на Косову и Метохији


Рудник Трепча – у реструктурирању

Иако је сва државна и друштвена имовина на Космету укључујући и природне потенцијале, по Резолуцији 1244 и даље у власништву државе Србије, према привременим косовским законима, косовска Агенција за приватизацију је овлашћена да њима управља. То подразумева и овлашћења за продају, преношење или ликвидацију тих предузећа и њихових делова.

Због тога је и уговор о пословној сарадњи комбината „Трепча“ и америчког конзорцијума „Њу џенерејшн пауер“, који је у петак потписан у Влади Србије, изазвао оштре реакције приштинских власти. Прва се огласила заменица такозваног косовског премијера Мимоза Кусари Љиља, која је најавила да ће такозвана косовска влада затражити објашњење од Амбасаде САД у Приштини о инвестицији америчке компаније у погоне „Трепче“!

Немам никакву информацију у вези с потписаним уговором о сарадњи комбината „Трепча“ и америчког конзорцијума Ен-Џи-Пи у Влади Србије. Али, одмах после добијања информације поступићемо сходно „косовским законима“ – рекла је Љиља, али није прецизирала шта ће косовске власти конкретно предузети.

Иако се не зна како ће привремене косовске институције поступити у случају „Трепче“, познаваоци косметских прилика  истичу да косовске власти немају правну основу да оспоре поменути уговор.

По једином валидном међународном правном оквиру односно Резолуцији 1244 свом друштвеном и државном имовином на Космету располаже УНМИК без права да се та имовина отуђује. Мада је њен прави власник држава Србија, процес нелегалне приватизације то јест отуђења српске имовине укључујући и привредне и рудне потенцијале од стране „косовских власти“ и тзв. Агенције за приватизацију Косова почео је још 2004. године – истиче  Горан Богдановић, бивши министар за КиМ. Он подсећа да се готово 60 одсто целокупног рудног богатства које Република Србија поседује простире управо на Косову и Метохији.

Иако до краја неистражена, рудна богатства на Космету, последњих година скрећу све већу пажњу домаће и светске јавности. Све је већи број иностраних компанија које се баве проценама постојећих и потенцијалних рудних налазишта у јужној српској покрајини. Странцима су најинтересантније залихе племенитих ретких метала, сребра, злата и платине, индијума, германијума, талијума, селена, телура, рубидијума – који се користе у новим технологијама, у авио и ракетној индистрији…

Светски стручњаци тврде да вредност налазишта цинка, сребра, олова, никла и још неколико тзв. стратешких руда на Космету премашује вредност од 1.000 милијарди америчких долара. А познаваоци природних потенцијала на КиМ и стручњаци некадашње Електропривреде у покрајини наводе да су веома вредне и резерве руде лигнита.

Истовремено, по тврдњама више наших саговорника, на подручју Космета до сада су испитана налазишта на којима има око 19 милијарди тона угља којим би могла да се осветљава читава Европа у наредних сто година.

Процене Светске банке

Да простор Космета обилује изузетним природним потенцијалима пре свега рудним богатствима процене су и Светске банке на основу којих је вредност минералних резерви на овом подручју 13,5 милијарди евра. Најзначајније место у структури ових сировина заузима лигнит, чије геолошке резерве износе око 15 милијарди тона. Билансне резерве олова и цинка процењују се на 51 милион тона, што представља 74,1 одсто билансних резерви Републике Србије. Такође, резерве никла и кобалта процењене су на 19,9 милиона тона, а резерве боксита на 1,7 милиона тона.

Где се шта налази?

Резерве олово-цинкане руде налазе се у рудницима „Ајвалија“, „Кишница“ и „Стари трг“, док се процењује да у руднику „Ново брдо“ има бакра и злата, а бакар и манган се простиру се и широм Проклетија. Руде боксита налазе се у околини Клине, док се на пример резерве ове руде у околини Глоговца процењују на петнаест милиона тона. Истовремено, на подручју Ђаковице и Ораховца налазе се лежишта хрома а магнезита на Голешу – каже Златибор Ђорђевић, некадашњи председник Синдиката Електропривреде Косова. Он наглашава да се међународне компаније посебно интересују за платину и иридијум који се користе у ракетној индустрији, али и племените метале значајне за привреду.

Према званичним подацима, рудна богатства на Космету, поготову она јужно од Ибра, у претходних четрнаест година од доласка међународних снага на Космету нису се користила, али незванични подаци указују да су поједини рудни басени ипак експлоатисани.

На северу покрајине активни су рудници „Бело брдо“ и „Црнац“ недалеко од Лепосавића, који послују у склопу комбината „Трепча“ док су рудник „Стари трг“ у јужном делу Косовске Митровице Албанци потопили и уништили опрему тако да он није у функцији – истиче Ђорђевић.

Он подсећа да је до 1999. године комбинат „Трепча“ који постоји више од 85 година упошљавао 23.000 радника. Иначе, део овог комбината, чије је седиште у Косовској Митровици, односно близу 70 одсто капацитета налази се у јужном, албанском, а остатак у северном српском делу града. Комбинат је тренутно у реструктурирању и очекује се решење његовог правног статуса.

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар