О ближој историји и данашњем моралу

Покренута је друга матрица, матрица по којој се генерал Михаиловић мора приказати као неспособан и несналажљив, скоро па приглуп

Деведесете године су разориле српско друштва до темеља. Мада су економске последице санкција и ратова биле огромне, још разорније је било рушење традиционалног система вредности. Оно што је било добро, постало је лоше, а оно што је било зло и неморално постало је пожељно и цењено. Лопови су се пресвукли у „контроверзне бизнисмене“, за крађу се говорило „снашао се“, а ко се због нечега „није снашао“, а био је у прилици постао је неспособњаковић достојан презира.

Прича се да се двехиљадите десила нека промена. Можда у политици и економији али не и у моралу. Бити поштен и племенит и надаље је вредно презира, а и даље се величају тирани и отимачи.

Поводом 9. маја –Дана победе државна телевизија је уприличила емисију у којој су „прави“ и „квазиисторичари“ покушали да осветле неке контраверзе, којима наша прошлост обилује. И опет су се, нажалост, убрали трули плодови два наопака процеса. На стабло вишедеценијског искривљавања чињеница, фалсификовања и подметања накалемљена је грана злобе и неморала.

Тако, пошто су и „слепи“ видели да генерал Михаиловић не може бити издајица, покренута је друга матрица. Матрица по којој се генерал Михаиловић мора приказати као неспособан и несналажљив, скоро па приглуп. Јер како је аустроугарски наредник „надмудрио“ српског пуковника?

Лако! Као што кваран трговац може преварити академика мерећи на кантару, или као што ће вас заклетвом у децу и највећи покварењак одвратити од трагањем за правдом. Једноставно где се сретну поштен и непоштен, искрен и неискрен, добродушан и зао, свакоме је јасно ко ће тога дана бити преварен.

На наводним преговорима у селу Брајићи, када су се састали Михаиловић и Броз, са једне стране је стајао пуковник Југословенске војске за кога се знало ко је и одакле, ко су му родитељи и где су му жена и деца, где је био у прошлом рату и коме се заклео у овом. Са друге стране седео је човек коме сем надимка ништа није било тачно. Ко је, одакле и због чега? Чија наређења прима и који су му циљеви? Ко му је жена и где су му деца?

Зар заиста верујете да би га српски сељаци следили да је стао пред њих и рекао: „Ја сам аустроугарски наредник из 25. загребачке пуковније која је у Јадру и Мачви починила бројне злочине и дошао сам да вас поведем у борбу против Немаца мада знам да ће вас стрељати по рецепту 100 за једног, па докле издржите. После рата имам намеру да уведем комунистички режим, вас стрељам или пошаљем на робију јер сте кулаци а од Србије да отргнем Црну Гору и Македонију, а касније и Косово и Метохију и Војводину“.

Броз је испливао на таласу подударања интереса Москве и Лондона да се ограничи утицај Срба и Србије на будућу југословенску државу и учини уступак Москви за ширење комунистичког поретка на земље балканског полуострва.

Све остало је само вређање историјске истине и здраве логике. Било би то као кад би данас неко тврдио како је Рамуш Харадинај бољи и способнији војник од генерала Лазаревића. Јер чињеница је да се Војска Србије повукла са Косова и Метохије и да је Харадинај „главна фаца“ на КиМ. И Броз и Харадинај су се појавили као маргиналци на крилима туђих авиона, туђег оружја, обуке и логистичке и пропагандне подршке. За њих су ратове водили други, моћнији, који су их из властитог интереса устоличили „на крају приче“.

Уколико је Србија пропустила прилику да дипломатијом спречи неки од ратова то сигурно не може ићи на душу ни генералу Михаиловићу ни генералу Лазаревићу и то их не чини мање способним.

А можда је дошло време да се Срби коначно одлуче чије традиције баштине и која је њихова „духовна вертикала“. Да ли су наши узори Свети Сава, Карађорђе и Милош, Краљ Петар и Живојин Мишић, генерали Михаиловић и Лазаревић или пак Маркс, Енгелс, Лењин, Стаљин, Тито…

А онима који се уздају у милост и подршку „лажних савезника“ нека погледају у документа. Октобра 1940. године у часу када је Британија била сама и изолована на свом острву а цела Европа под немачком чизмом пуковник Михаиловић је пркосно у својој униформи посетио пријем у британској амбасади демонстрирајући своју приврженост борби коју она води против Хитлера, због чега је био кажњен. Непуне четири године касније Британци су разматрали варијанте за уклањања генерала Михаиловића стидљиво уводећи у комбинације и његову физичку ликвидацију. Ако су то ваши савезници, нама је јасна и ваша судбина. За неколико година док вам низ лице буду текле покајничке сузе јер сте преварени и издани од својих „савезника“ немојте рећи да нисте били упозорени.

Аутор: Мр Драган Крсмановић, члан Српског либералног савета
Извор: Двери Српске

Напиши коментар