Трагови древних цивилизација у Србији

Археолози са налазишта Плочник код Прокупља на трагу су да докажу како је најранија прерада руде бакра у свету почела баш на том месту

Србија лежи на благу од 156 археолошких налазишта која сведоче о настанку древних цивилизација, ширењу римске империје и Византије, и прожимању разних култура. Лепенски вир, Винча, Плочник и Виминацијум нека су од најзначајнијих која откривају како се овде живело хиљадама година пре нове ере.

Плочник (7.000 п.н.е.)

Археолози са налазишта Плочник код Прокупља на трагу су да докажу како је најранија прерада руде бакра у свету почела баш на том месту и да открију још једну древну цивилизацију која ће расветлити мистерију о човеку из неолита, млађег каменог доба (око 7.000 п.н.е.). Налазиште Плочник није једино сведочанство неке од важних старих цивилизација на територији данашње Србије.

За сада се зна да су неолићани из околине Прокупља живели у малим кућама од плетера и блата, покривеним трском. Сами су производили готово све што им је било потребно: посуђе од земље, алатке од камена и рога, а потпуно сами научили су и како да прерађују метал.

– Не знамо како су изгледали, у Плочнику још нисмо открили ниједан гроб. Ако је судити према статуетама, малим фигурама од печене земље, на којима су најчешће представљане жене, било их је и витких и пуначких, лепих и стилизованих, у хаљинама са угластим изрезом око врата, кратким сукњама или панталонама до колена. На неким главама су представљене пунђе, има фризура с раздељком, има лица с тетоважама и употребљавана је црвена боја за украшавање лица – прича за “Блиц” Јулка Кузмановић Цветковић, археолог са овог налазишта.

Виминацијум (I-VII век)

Ово налазиште представља римски војни логор и град који је настао у првом и трајао до почетка 7. века. Извесно време био је и главни град римске провинције Горње Мезије која је обухватала највећи део Србије, северну Македонију и део северозападне Бугарске.

– Ископавања су започета због изградње термоелектране и површинског копа Дрмно. Пронађене су занатске радионице, као и терме које су биле главно састајалиште Римљана, а у њиховом средишту биле су просторије за масажу. Купатило је било парно: топао ваздух је циркулисао између стубића и загревао опеку испод подница. Виминацијум је имао више десетина хиљада становника, од чега су 6.000 представљали војници. Више гробница имало је изузетно урађене фреске које сведоче о почецима хришанства на овим просторима – причају наши саговорници.

Лепенски вир (6.500-5.500 п.н.е.)

Лепенски вир је епицентар праисторијске културе. Ту је откривено седам насеља и 136 објеката грађених од око 6.500 до 5.500 п.н.е.

– Лепенски вир је изродио прву праву цивилизацију у Европи. То је била заједница људи који оснивају прво стално насеље, унапред осмишљено, са кућама унапред одређеног облика. Развијају економију везану за Дунав, познајући структуру стена и минерала и од њих врло прецизно израђују алатке. Круна културе Лепенског вира је откриће гајења пшенице, што је представљало неолитску револуцију – прича мр Драган Јацановић, археолог Народног музеја у Пожаревцу.

Винча (5.000-4.000 п.н.е.)

Винчанска култура била је технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету свог доба и сматра се да одатле потиче најранија металургија бакра.

– Одликује је седелачка култура, односно стално место насеља. Куће су грађене од коља, прућа и иловаче и биле су солидне конструкције са двосливним крововима који су покривени сламом и травом. Имале су више одељења и свака је поседовала пећ за спремање хране и загревање. Занимљиво је да су људи тог времена водили бригу о изолацији тако што су на цепанице стављали завршни слој глине. Керамика је била оштрих форми, печена редукционом техником без присуства кисеоника што је посудама давало црну или сиву боју, а све су биле богато украшене урезима. Скулптуре, стојеће или седеће, представљале су божанство мајке земље, врховне богиње која све рађа – каже Јацановић.

Ауторка: Миљана Лесковац
Фото: РАС
Иѕвор: Блиц

Напиши коментар

One Comment on “Трагови древних цивилизација у Србији”