Устај бре Србине, време те гази, земљу ти комадају…


Косово је наше памћење, наше огњиште, жижа нашег бића

Зли ветрови ударили су са свих страна на тебе, Србине брате, осећаш ли? Видиш ли? Чујеш ли? Хоће да прекину везу твоју са родитељима твојим, са прецима твојим, са славом твојом. Хоже да ти искудају везу животу твога, на којој си поткан и уткан. Хоће да те одвоје од струје светлости и силе, која ти се спуштала у душу са неба и која те уздизала ка небу. Хоће да те оставе у тами крајњој, без кандила и племена Божанског, што ти створитељ твој дарова кроз претке твоје и кроз цркву твоју…Има ли за нас већега изазова и тежега кушања наше вере и савести од болног питања Косова и Метохије? Заиста нема!

Многи српски домаћини из Метохије нису продали своје, нити желе да продају имања, и то је, можда, готово и непознато: две трећине укупне метохијске земље још је у српском поседу,а када једнога дана дође до истинског суочавања са истином, у своје куће и на имања могу се вратити 250.000 протераних косметских Срба.Једно треба да буде јасно свима и свакоме за јуче, данас и сутра: Српски народ нема скупље речи од речи Косово, ни драгоценије стварности, ни веће светиње, прошле, садашње, и будућа, него што је стварност и светиња Косова. За Србе, питање Косова није просто биолошко питање, или питање само “области”, “покрајине” или “републике”. Оно је нешто неупоредиво веће и више од тога. Косово је гроб, гроб у који је све закопано; а васкрс иде опет преко гроба.

Са 700 година свога трајања, реално присутно у нашој садашњости и будућности, са својом Пећком Патријаршијом, Дечанима, Грачаницом, Косовским Мученицима и српским Косовским заветом и опредељењем, Косово је наше памћење, наше огњиште, жижа нашег бића. А одузети једном народу памћење, значи – убити га и духовно уништити.Никада нико неће од нас чути реч да Пећка патријаршија није наша, да Високи Дечани и Грачаница нису наши! Да није наше место где смо се родили; и ми и наша држава и наша Црква и све што данас јесмо. Ако се као Срби одрекнемо српства, порекла, Косова, предака и историје – онда, ко сми ми Срби? Како нам је име?

Устај бре Србине, време те гази, земљу ти комадају, бришу те из свих спискова, дјецу ти уче да “поносно марширају” и певају “лили марлен”, родитеље ти, свјеже упокојене, из гробова чупају, а од храмова твојих светих поново штале праве! Устај бре док није касно! Што је, још ти није јасно, теби бре причам Србине мој-туго моја!А сада је доста приче! Време је Србине да се прекрстимо, помолимо, кренемо и запевамо громогласно нашу “Светосавску” и Боже Правде!…. Живела Србија!…

Извор: the Balkans Chronicles


Напиши коментар