Манастир Врдник – мала Раваница


Манастир Врдник, овде је душа кнеза Лазара

Неки је зову Сремска, а неки Мала Раваница. На узбрешцима Фрушке горе, поврх Врдника, истрајава готово пет векова, а више од три негује и велича култ светог кнеза Лазара Хребељановића. Како и не би, кад му је свете мошти, од прогонства пред једном, оном из 1697. до бекства пред другом, још крвавијом пошасти из 1942, и физички чувала равно 245 година.

Раваница је један од наших најзначајнијих манастира не само на светој Фрушкој гори, него уопште – каже епископ сремски Василије. – Овде је наш свети кнез, на рукама монаха, дошао пред турским, а скоро два и по века доцније, на исти начин, отишао пред крвавим усташким ножем.

И пут светих моштију, и историју врдничког манастира је, у монографији коју му је посветио, најпрецизније описао академик Дејан Медаковић.

Права, велика историја сремске Раванице почиње догађајима после Велике сеобе. Тада су калуђери из србијанске Раванице, који су га, претходно, били однели у Сент Андреју, уточиште за Лазарево тело нашли у тада напуштеном врдничком манастиру. Он, од тог тренутка, постаје средиште кнежевог култа – забележио је покојни председник САНУ.

Манастирске реликвије

Поред моштију кнеза Лазара, у Сремској Раваници је, једно време, чувана „Похвала кнезу Лазару“. Данас су у манастиру, уз остало, и мошти свете Анастасије, из трећег века, као и мошти светог Теодора Тирона. Манастир је иначе женски, а сестринство чине игуманија Анастасија и још 11 монахиња.

Ту је, наставља причу и о моштима и о манастиру, такође академик и изузетан познавалац историје фрушкогорских манастира Динко Давидов, свети кнез почивао до почетка Другог светског рата.

Цео Срем је тада ушао у састав Павелићеве НДХ, а монаси су, пред усташама који су разорили и манастир у Врднику, кнежеве мошти склонили у Бешеново. Непосредно пре разарања и тог манастира 1942. оне су, на срећу, пренете у Саборну цркву у Београду – вели он.

За разлику од Бешенова које би, из деценијама затрпаних темеља, тек требало да буде обновљено, врдничка Раваница у међувремену јесте. Од Лазаревих моштију у њу је, у кивоту од кипариса који стоји испред доњег десног угла иконостаса, враћен само мали део (кнежева кључна кост), али се он, и данас, походи и целива са устрепталим усхићењем и најдубљим поштовањем.

Желим да ми деца, од првог удисаја ваздуха, знају ко су, шта су и шта треба да поштују – каже Београђанин Младен Радојичић, корачајући са шестомесечном ћерком Јованом у наручју, праћен трогодишњим сином Михаилом и супругом Дајаном, према кнежевом кивоту.

20 најбољих ученика руских православних гимназија и кадета Војно-патриотског клуба „Серафими“: „знамо ко је био српски кнез Лазар и шта он и битка коју је 1389. са Турцима водио на Косову пољу значе за Србе“.

С не мањим узбуђењем је, о празнику Видовдану, кивот од кипариса целивало и двадесетак најбољих ученика руских православних гимназија и кадета Војно-патриотског клуба „Серафими“, који ради под патронатом велике кнегиње Олге Куликовске Романове. Они тренутно бораве у Србији и за Видовдан су били у Врднику.

Да, ми знамо ко је био српски кнез Лазар и шта он и битка коју је 1389. са Турцима водио на Косову пољу значе за Србе – каже кадет Серјожа Дороњин.

То је исто оно што је у нашој, руској свести и вечном сећању, битка са Татарима на Куликовском пољу, која се збила девет година пре Косовске и коју је водио наш велики кнез Димитрије Донски.

Извор: Вечерње Новости


Напиши коментар