Американка дошла у Краљево да прави шљивовицу


Уна Мекези Грин методе печења ракије планира да преточи у научну студију

Американка Уна Мекези Грин, студенткиња друге године књижевности, дошла је на Гледићке планине поред Краљева, у заселак Ракија, да би видела методе производње српске шљивовице. Чланица је “Slow food” организације и долази из државе Висконсин у којој постоји традиција прављења жестоких алкохолних пића.

Кривудави пут водио нас је кроз чамову шуму, док у једном тренутку нисмо угледали дом Вељовића, који изгледа као да је време стало пре један век. Ова породица се више од 200 година бавила производњом домаће ракије, шљивовице, од чувене “црвене ранке” или “пожегаче”, које је пре Другог светског рата стизала и до Беча.

Улазимо у дестилерију смештену у дрвеној кућици, која оставља први утисак нетакнутог времена. А онда, унутра, међу храстовим бурићима и машином за печење ракије, угледасмо младу девојку како ложи пећ.

Уна Мекези Грин, студенткиња књижевности и писања из америчке државе Висконсин, посредством међународне организације “Slow food” стигла је на Гледићке планине, како би видела процес производње ракије.

Становници града Медисона су немачко-ирског порекла, и познат је у Америци по прављењу пива и жестоких пића. После прохибиције, деценијама су биле затворене дестилерије, али последњих година су почеле да се појављују мале, породичне фирме које производе углавном воћне ликере јер су иначе веома скупи у америчким продавницама. Пошто сам ја чланица организације “Slow food” која се бави неговањем традиционалних спремања хране и пића у свету, пријавила сам се за посету Србији, и тако стигла у Краљево – прича Уна док константно прати јачину ватре у пећи.

Није ни могла да замисли да ће отићи у потпуно нетакнути део Србије, Гледић, где се још користе и коњи за вучу. Њен долазак је договорен са једном малом дестилеријом у Висконсину, која јој је и финансирала део пута. Тако су Уни омогућили да им пренесе традиционалне начине печења ракије из Србије.

Шљиве користимо само за јело и спремање колача. Сада сам видела да може да се прави и ракија. Биће ми веома драго када се вратим да напишем неку врсту студије, правећи поређење производње пића код нас и у Србији – каже Уна и накрену чокањче ракије, изговоривши на српском: „Живели!“.

Користе се само непрскане шљиве

Власница дестилерије Драгана Вељовић каже да је њихова фирма једина у Србији која производи ракију, а чланица је међународне организације “Slow food”.
Наша шљива није прскана, а то су утврдили контролори организације. Процес печења ракије се одвија потпуно природно, без ГМО додатака – каже Вељовићева.
“Slow food“ окупља више од 100.000 чланова из 150 држава света.

Извор: Блиц


Напиши коментар