Хрватски безобразлук: Траже споменик „бранитељима“ у Новом Саду!


Један од много стравичних злочина „бранитеља“ током злочиначке акције „олуја“. Старац убијен у старачком дому у Паулин Двору

Удружење хрватских бранитеља Домовинског рата 91 (УХБДР 91) из Копривнице упутило је Градском већу и градоначелнику Новог Сада захтев да у том граду поставе спомен-плочу бранитељима Хрватске!

У захтеву се тражи да се у Новом Саду „негде на истакнутом мјесту постави спомен-плоча у част и славу свим погинулим хрватским бранитељима и цивилима у Домовинском рату„.

Председник хрватског Удружења Младен Павковић рекао је за тај лист да у његовом удружењу сматрају „да се и у Србији треба знати и на одређен начин истакнути да су се за вријеме Домовинског рата у Хрватској догодиле одређене жртве„.

Жеља нам је да подсетимо на жртве и да грађани Србије, а посебно српска деца, сазнају нешто више о жртвама са хрватске стране. Спомен-плочом посвећеном бранитељима, али и цивилима који су страдали и у „српским концентрационим логорима“, желимо да истакнемо да је сваки рат зло„, наводи Павковић.

Он каже да не зна да ли је спровођење иницијативе удружења које предводи реално и наводи да за своју иницијативу нису тражили подршку хрватске Владе, али намеравају да је затраже од Министарства хрватских бранитеља.

УХБДР 91 је захтев послала два дана пошто је у Жировцу код Двора на Уни одржан парастос за српске жртве страдале у избегличкој колони за време хрватске акције „Олуја“ 1995. године.

Портали удружења хрватских ветерана драматично су извештавали о намери председника новосадског Удружења учесника оружаних сукоба на подручју бивше Југославије Жељка Вукелића, који је присуствовао парастосу, да у Жировцу постави плочу са натписом „Нико њихов сан неће уснути, нити другим оком видети“.

„Спомен-плоча, ипак, није постављена“.

Извор: Мондо

Магацин коментар: Сваки пут дозволим себи да будем изненађен безобзирношћу, безобразлуком, злом намером и исконском мржњом која долази према Србима од стране Хрвата. Земља која је настала на геноциду, која је имала концентрационе логоре, која је имала логор за децу, које је била савезник нациста, која је имала расистичке законе, земља чије деца и данас одрастају на мржњи према православцима и Србима, та земља или било ко из ње нађе да неком „држи слово“ о злочинима, о жртвама?!

На крају овог текста цитираћу великог Јована Дучића који је једном реченицом рекао све о Хрватима: „Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се никога не боје, већ зато што се ничега не стиде.“


Напиши коментар