Огњеслав Костовић – Србин који је изумео дирижабл


Огњеслав Костовић је још увек недовољно познат светској, али и нашој јавности

Прошло је скоро 100 година од смрти Огњеслава Костовића (1851–1916), српског конструктора и проналазача, који је први у свету пројектовао дирижабл са чврстом конструкцијом, скоро две деценије пре грофа Цепелина. Костовић је такође направио први ваздухопловни бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење, патентирао арборит, по многима први вештачки, синтетички материјал, али и уређај за вађење потопљених лађа и више типова гњурачких одела, што су само неки од око стотину изума због којих је у Русији називан „краљем проналазача“. Уједно је био и први српски балониста, односно први Србин који је сам конструисао балон и њиме летео!

Упркос томе, Костовић је још увек недовољно познат светској, али и нашој јавности. Ово је последица тога што се Русија тада налазила изван главних токова светске науке и технологије, као и чињенице да је наш проналазач увелико сарађивао с руском војском, па су његови пројекти дуго остали под велом тајне.
Према речима историчара Чедомира Јанића, оснивача и првог директора Вазду­хопловног музеја, Костовић је припадао имућној српској породици трговаца житом, која се почетком 19. века населила у селу Врањево код Новог Бечеја. Растао је у Бечеју и Будимпешти, где је завршио гимназију и Високу техничку школу, а поред српског, мађарског и немачког језика који су се говорили у кући и окружењу, у школи је научио и француски.

Подводни изуми

После студија, Огњеслав је као капетан очевог брода „Слога“ више година превозио шлепове са житом Дунавом, између немачких лука и Одесе. У Русију је дошао лета 1878, и већ тада је иза себе имао читав низ изума везаних за конструкцију бродова и хидротехничке радове под водом. Између осталог, конструисао је регулатор броја обртаја елисе приликом љуљања пароброда на великим таласима који је дуго коришћен на бродовима у Русији и више западних земаља, затим уређај за вађење потопљених пловила системом подводних балона, као и више типова гњурачке опреме. Ипак, најзначајнији Костовићев изум из периода пре доласка у Русију свакако је пројекат подморнице – каже Јанић.

Сличну подморницу, дугачку 22 метра и тешку 180 тона, Костовић је представио руском престолонаследнику Александру Александровичу октобра 1887, у Санкт Петербургу. Руске власти су биле заинтересоване, али пошто Костовић није желео да открије тајну материјала од кога је требало изградити подморницу и начин њеног погона, преговори су прекинути почетком 1880. Иако планови подморнице нису сачувани, верује се да је српски проналазач намеравао да као погон примени бензински мотор, што је тада била потпуна новина, а за градњу трупа материјал арборит.

Арборит је врста шперплоче, материјал који је Костовић открио још током боравка у Аустроугарској. Састојао се од слојева танко љуштеног фурнира који су под дејством водене паре и притиска спајани посебним лепком-цементом, што је такође био Костовићев проналазак. Захваљујући том лепку, арборит је импрегниран против труљења, упијања влаге и дејстава нафте и керозина. Поред тога што је коришћен за израду најважнијих делова дирижабла, арборит је употребљаван и за градњу чамаца, буради и понтонских мостова – објашњава Јанић.

Унапређена летелица

Иначе, Костовић се, по доласку у Русију, уз сву борбу за остваривање сопствених патената из области поморства, прикључио и групи познатих руских стручњака и официра, који су настојали да унапреде развој ваздухопловства у овој држави. Учествовао је у покретању првог руског ваздухопловног часописа „Ваздухопловатељ“, чији се први број појавио јануара 1880, а био је и иницијатор оснивања Руског ваздухопловног друштва и његов први председник.

Он је још 1879. пријатељима представио летеће моделе хеликоптера, махокрилца и авиона. Ипак, после неуспешних експеримената с летелицама тежим од ваздуха, а на иницијативу чувеног Мендељејева, Костовић се посвећује изради дирижабла. Идејни пројекат прве верзије ове летелице сачинио је још 1879. То је заправо била комбинација дирижабла и махокрилца, јер су на труп дужине преко 60 метара и пречника 12 метара постављена велика покретна крила.

Револуционарна новина у односу на раније дирижабле, који су практично били издужени балони којима се није могло управљати, била је у томе што је Костовић предвидео чврсту конструкцију од арборита – напомиње наш саговорник. Јанић додаје да је Костовић до краја 1881. извршио неколико измена на пројекту, од којих је најзначајнија била замена мотора на компримовани ваздух бензинским мотором од 80 коњских снага, који је посебно конструисао за дирижабл. Такође је избацио и покретна крила, и тако добио рационалну конструкцију која је скоро две деценије претходила дирижаблима Давида Шварца и грофа Цепелина.

Израда дирижабла, који је назван „Русија“, започела је 1882. у Охтенском бродоградилишту и са прекидима, због финансијских и техничких проблема, трајала све до 1888. За финансирање овог пројекта, Костовић је основао акционарско друштво, уложио лична средства и енергију, али када је било довршено око 80 одсто летелице, радови су прекинути јер је изостала финансијска помоћ руске војске, без које дирижабл није могао бити завршен.

Хидроавион, први на свету

Године 1911 први на свету створио је летећи чамац, хидроавион. Међу многобројним проналасцима усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу. Занимљива је и његова идеја о ваздушном торпеду и уређај за извлачење потонулих бродова.

Најважнији изум

Бензински мотор за дирижабл је Костовићев најважнији остварен изум. Направљен је истовремено када је и Готлиб Дајмлер, родоначеник бензинских мотора, направио мотор истог типа, с тим што је овај Костовићев имао неколико оригиналних решења: док је Дајмлеров мотор из 1885. имао један цилиндар и осам КС, Костовић је имао у изради мотор са осам цилиндара у „боксер“ распореду и око 80 коњских снага. Нека од ових решења, као што је електрично паљење, хлађење мотора и подмазивање тарућих површина, примењиваће се у изради свих каснијих модела бензинских мотора – каже Јанић, и додаје да се оригинални примерак Костовићевог мотора, који је конструктор патентирао 1888, налази у ваздухопловном музеју у Моњину код Москве.

Уређај за бомбардовање

Од осамдесетих година 19. века до своје смрти, Костовић је радио на реализацији многих интересантних идеја. Тако је 1884. године предложио уређај за бомбардовање непријатељске територије помоћу низа малих повезаних балона испод којих су, преко сајли, упућиване бомбе или мине на удаљени циљ. Исте године је сам направио балон „Хелиос“ и њиме више пута летео над Санкт Петербургом, ушавши у историју као први српски балониста.

Извор: Српскадијаспора


Напиши коментар