Терор над хришћанским светињама у Египту


Напади су усмерени ка храмовима египатске коптске цркве, као и ка домовима припадника хришћанске мањине у Египту

Египатски исламисти су преотеклих дана делимично или потпуно уништили 52 православне богомоље. Муслиманско братсво негира умешност у скрнављење хришћанских верских објеката.

У сукобима који су претходних дана достигли врхунац у Египту, нису поштеђене ни хришћанске цркве и верски објекти.

Запаљено је и опљачкао око 40 хришћанских храмова а 23 је разорено. Коптско становништво често је на мети екстремиста. Последња црква која се нашла на путу насиља је храм Архангела Михаила, који се налази на 50 километара од Каира.

Непознати нападачи су графитима ишарали зидове цркве натписима према којима је Египат искључиво исламски, или којима се генерал Сиси назива убицом.

Рушећи верске објекте, екстремисти нису поштедели ни хришћанско становништво. После паљења једне Фрањевачке шокле током викенда, исламисти су извели три монахиње на улице и сексуално их узнемиравали.

Напади су усмерени ка храмовима египатске коптске цркве, као и ка домовима припадника хришћанске мањине у Египту. Копти нису поштеђени ни уништавања пословних објеката.

Сирија: Монаси одбили напад побуњеника на сиријски православни манастир

Сиријски „побуњеници“, међу којима је било доста и џихадиста из других земаља, напали су православни манастир Светог Ђорђа (Мар Ђорђес) из четвртог века.

Монаси и „Снаге народне одбране“ успели су да одбију напад на овај манастир који се налази поред града Мармарити, 65 километара од Хомса.

Према првим подацима, погинуло је 11 бранилаца православне светиње, а губици нападача вероватно нису ништа мањи. Они су се на крају повукли према Ел-Хосну где се налазе остаци познатог крсташког замка Крак де Шаевалије.

Игуман овог манастира годинама је био садашњи Антиохијски патријарх Јован Десети.

Његовог рођеног брата – митрополита Алепског Павла Јазиџија – побуњеници су заробили 22. априла. Његова судбина је до данас неизвесна.

Коптски верски лидери истичу да никада није нападнуто толико хришћанских цркава у тако кратком периоду. Како би се заштитили од екстремистичких напада, неки хришћани су се удружили са умереним муслиманима. Њихов труд ипак није био довољан да осигура верске знаменитости.

Иначе, хришћани чине 10 одсто египатске популације која броји око 90 милиона људи. Напади на Копте су драматично порасли после Арапског пролећа и доласка Муслиманског братства на власт.

Анкете показују да је велики број египатских муслимана непријатељски расположен према Коптима. Упркос томе, још није познато ко стоји иза таалса напада и уништавања цркава.

Поједини аналитичари и организације за људска права оптужују војску да при доношењу одлуке о исељавању Мурсијевих присталица уопште није донела процену о томе у којем ће се смеру кренути осветнички бес Муслиманског братства и салафиста.

Извор: РТС, Факти


Напиши коментар