Црногорска власт је ударила на претке


Професор Драго Перовић, доктор филозофских наука и председник Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори

У данашњој Црној Гори узалуд се пројектује нови идентитет, јер се он на уском темељу не може успоставити. Он је насиље и над онима који га оберучке прихватају. Напросто, ако неко све своје могућности сведе на владање над свима осталима, онда као онај који тражи нови идентитет нема са ким да се идентификује. Идентитет са самим собом је празан идентитет. Нула, ништа!

Ово каже доктор филозофских наука и председник Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, професор Драго Перовић, одговарајући на питање како доживљава чињеницу да се у овој држави годинама спроводи политика насиља над једином православном црквом и српским језиком, која има за циљ стварање новог идентитета Црногораца и „обрачун“ потомака са славним прецима. Професор Перовић наводи и пример:

Најбоље о томе сведочи недавно скрнављење споменика Божидару Вуковићу Подгоричанину, једној историјској величини која је бољи основ за наше утемељење од свих тренутних произвођача новог идентитета. Управо је то јасна симболичка слика шта се хоће, преко целе српске и европске историје Црне Горе, ставља се застор, и на њему нови натпис. Црква и језик, као истински и миленијумски чувари тог темеља, отуда су свакодневно на удару. Насиље над њима је управо одраз немоћи оних који владају да се носе са истинским горостасима и да поднесу ширину и дубину српског историјског утемељења у Црној Гори.

Покушава се угушити самосвест Црногораца да су исконски Срби. Његошев „Горски вијенац“истискује се из црногорских уџбеника, а он се проглашава геноцидним песником?!

Владика Петар II Петровић Његош је утемељитељ који је у свом делу, снагом духа, у сопствени и наш темељ уградио оно што је истинска Европа: јудео-хришћански и хеленски начин историјског и метафизичког мишљења, делања и певања. За данашње властодршце то је неподношљиво. Дубине до којих је он дошао и оставио нам их у залогу и историјско заплеће код њих изазивају вртоглавицу. Он је за њих понор, а не темељ и због тога морају да над његовим идентитетом излију бетонску плочу, да га ишчупају из наших душа и да га једном за сва времена сахране без икаквог обележја. Услед тога образовни систем је на највећем испиту, он мора да на пукој нули образује садашње и будуће генерације.

Три године је од како у Црној Гори станује организација на чијем сте ви челу. Како коментаришете тај период?

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, као научно-културна институција, делује у јединству са Матицом српском у Новом Саду. Историја Матице српске, као једног од угаоних каменова српске историје у последња два века, сама је собом и својим радом довољно широк и дубок темељ на којем се може градити један њен део у данашњој Црној Гори. Наравно, и ово наше Друштво је изложено свакодневном насиљу на свим пољима свог рада. Његово оснивање је заправо одговор на то насиље. А као што знамо и из историје Црне Горе, насиље је увек било највећи људски изазов, оно је окупљало све слободне снаге и увек стварало нешто ново, још шири и дубљи темељ.

И на овом малом простору српски народ је разједињен. Када ће све то престати?

За разлику од једноумља којим смо окружени, српски народ и у самом разједињењу и мимоилажењу чува разлику која ствара, шири и дуби идентитет. Вековне и свакодневне партијске несугласице су лоше за тренутни опстанак српског народа у Црној Гори, јер не дају прилику за успостављање најширег и најосновнијег јединства око тога шта значи бити Србин, већ својим свакодневним понављањем доводе до бесмисла сваки такав покушај. Али, и те разлике, на ширем плану, показују историјску моћ српског народа да дочека још који миленијум. Јер у свој тој, често и политикантској међусобној неподношљивости, у тој радикалној неслози, крије се могућност даљег историјског постојања и развоја.

Извор: Новости


Напиши коментар