Да ли сте чули за Минхенски псалтир?


Минхенски псалтир, једна од највреднијих књига за српску историју културе практично недоступна нашој јавности

Минхенски псалтир или Српски псалтир (нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus) је настао крајем XIV века и према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века.

Рађен је или за кнеза Лазара (1371—1389) или за његовог сина Стефана (1389—1427) и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 cm, од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре.

Писан је српском редакцијом црквенословенског језика, старом унцијалном ћирилицом, а данас је део колекције Баварске државне библиотеке, из МинхенаПисан је средином XIV века на двору Константина Дејановића у Бањској  (Константиновој бањи, на турском Ђустендил). Касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (1427—1456) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава. Српски патријарх Пајсије Јањевац (1614—1647) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би псалтир укоричио и преписао 1629. године. Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије и уништен је током нацистичког бомбардовања Београда 06.04.1941. године.

Оригинал псалтира је током Великог бечког рата, један баварски официр 1688. године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми. Књига 1782. године прелази у манастир светог Емерама у Регензбургу, а од 1810. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио Ватрослав Јагић, 1906. године, али то издање није објављено у Србији, и тако је Минхенски псалтир, једна од највреднијих књига за српску историју културе практично недоступна нашој јавности.


Напиши коментар