Томислав Мерчеп: Шта су српске жртве према хрватским?


Томислав Мерчеп, инжењер смрти са своjим саборцима

ЦИА у извештају из октобра 1995. године детаљно пише о злочинима над Србима, које су починиле јединице којима је командовао Томислав Мерчеп у Вуковару, Пакрацу, Госпићу, Загребу и другим местима.

Наводи о зверствима која је починио Мерчеп, док је био војни командант Вуковара, углавном потичу од Срба протераних из тог подручја у октобру 1991. године (пре доласка ЈНА) и од српских породица чије су чланове убиле хрватске снаге, као и од српске, али хрватске штампе.

Након што је Вуковар заузет у новембру 1991. званичници крајишких Срба су послали извештај УН, у коме кажу да је пронађено неколико масовних гробница српских цивила, међу којима и тела петоро деце млађих од седам година, чији су вратови били пререзани или који су били убијени из непосредне близине.

Хрватска штампа је известила о садржају наводно поверљивог писма Туђману из 1993. које је послао бивши хрватски представник у Вуковару, у којем се каже да је Мерчеп играо кључну улогу у зверствима.

Не негирајући да су се убиства Срба десила, Мерчеп инсистира да су бројеви „надувани или неважни“. На пример, у вези са 19 Срба који су наводно убијени у Пакрацу, он је рекао њемачким новинама 1994. године: „Шта је 19 Срба у поређењу са оним што је урађено Хрватима?“

Ексхмација на Пакрачкој пољани

Мерчеп је бранио своје поступке тврдећи да су они требали да „спасу Хрватску“. На пример, Мерчеп каже да његове акције у Вуковару нису злочини, већ „херојска дела одбране хрватског народа“ – наводи ЦИА у овом документу.

Већина оптужби против Мерчепа тиче се догађаја између 9. септембра 1991. и 29. марта 1992. године, и то према разним изворима. Појавили су се извештаји преживелих, међународних организација за заштиту људских права и штампе, наговештавајући да се систематско убијање Срба вероватно десило током тог периода.

Мерчеп и његове паравојне снаге, које се називају Хрватске одбрамбене снаге (ХОС), као и „вод подршке Мерчепу 109. батаљона „Тигар“, оптужени су за зверства почињена у Пакрачкој пољани, Госпићу, Вуковару и Загребу. Многе оптужбе против Мерчепа базирају се на сведочанствима преживелих. Али оптужбе имају кредибилитет, јер су бројни извори независно дали исте информације.

Пакрац и Пакрачка пољана, у бившем Сектору „Запад“ УН, предмет су најтежих оптужби против Мерчепа. Користећи у писму Туђману израз „масовна ликвидација“, „Хјуман рајтс воч“ 1992. године на основу неколико мисија за проналажење чињеница и изјава сведока, пише о убиствима цивила и разозужаних бораца по кратком поступуку, мучењима и злостављањима заточеника, неселктивним хапшењима, нестанцима и уништавању имовине цивила.

Западноевропска штампа изештава о проценама да је у јесен 1991. око 75.000 Срба протерано, а више од 180 српских села уништено, такође 3.000 Срба је нестало у том подручју. Америчка амбасада у Загребу саопштила је крајем маја 1995. да је мање од 4.000 Срба остало у подручју Пакраца, наговештавајући масовне нестанке или емиграцију Срба.

Цивилна полиција УН која је истраживала кршења људских права у Сектору „Запад“, саопштила је да су се мучења у убиства догодила у затвору и на фудбалском стадиону у Пакрачкој пољани, у Мерчеповој резиденцији и у хрватској војној бази у Бјеловару.

Током 1993. године истражиоци УН идентификовали су и фотографисали три локације масовних гробница у близини железничке станице у Пакрацу. Хрватске власти су уклониле тела из две масовне гробнице пре него што су их посматрачи могли ексхумирати, и посадиле дрвеће на тим местима – према извештајима званичника УН.

Истражиоци верују да трећа масовна гробница, којој хрватске власти нису дозволиле приступ, можда садржи чак 1.700 тела.

Застрашујућа фотографија убијене 12-годишње Александре Зец. Њу су у децембру 1991. године из стана у Загребу заједно са родитељима одвели и у околини Загреба убили припадници ескадрона смрти Томислава Мерчепа. Преживео је само брат који је у то време био код баке у Бања Луци.

На другим местима истражиоци невладиних организација, ангажовани по уговору са УН, пронашли су девет необележених гробних места са укупно 19 тела у новембру 1993. – према извештају америчке Амбасаде у Загребу…

ЦИА, позивајући се на извештаје истражилаца цивилне полиције УН, наводи да неке особе тврде да су биле сведоци да је Мерчеп одговоран за масакр српских цивила у Марином Селу код Уљаника и да су многа тела закопана на подручју између Пакрачке пољане и Мариног села.

Бивша влада крајишких Срба, као и извештаји српске и хрватске штампе, тврди да постоји чак 20 масовних гробница са по 2.500 тела, уз неколико мањих гробница, у подручју око Пакраца.

Према извештајима, Мерчеп и јединице под његовом командом починиле су масовна убиства и у Госпићу у западној Хрватској у септембру и октобру 1991. године, али детаљи овог случаја нису потпуни.

Извештаји западне и балканске штампе наговештавају да су 16. октобра 1991. Мерчепове јединице ухапсиле 150 Срба. Тела 24 ухапшених су враћена породицама у јануару 1994. Други се воде као нестали. Западноевропска штампа цитира сведока који је чуо Мерчепове војнике како се хвале да су убили „150 српских снајпериста“ – наводи ЦИА у извештају.

Извор: СРНА


Напиши коментар