У Европи гладује 43 милиона људи – криза се увукла у свако животно подручје


Данас 3,5 милиона Европљана од Црвеног крста и Црвеног полумесеца добија храну

Иако је број гладних у свету у овој години смањен за 26 милиона, борба против глади са наставља. У студији Црвеног крста и Црвеног полумесеца критикују се европске реакције на привредну кризу.

Анита Ундерлин , директор Европске зоне Међународне федерације Црвеног крста и Црвеног полумесеца појашњава тренутну ситуацију.

Госпођо Ундерлин, у вашој студији се каже: “Док други континенти успешно смањују сиромаштво, Европа своје повећава“. Такође кажете да ће дугорочне консеквенце мера штедње остати и након опоравка привреде. Које су то консеквенце?

Анита Ундерлин: „Пре свега видимо да сиромашни постају још сиромашнији. Сусрећемо се са „новим сиромасима“ који се до сада никада у свом животу нису обратили Црвеном крсту и затражили помоћ. Унутар „нових сиромаха“ нас посебно брине све већи број младих који су без посла. У неким европским земљама је и до 60 одсто младих без посла. Такође смо забринути и за дугорочне последице у области здравства и социјалне заштите. Студија је показала да се земље, које у својим буџетима у време кризе нису смањивале издатке за ова два сектора, брже опорављају од кризе. Брине нас што владе за ове две области планирају све мање новца. Светска здравствена организација (WHO) нам је такође показала да се паралелно са врхунцом кризе повећао и број самоубистава. Дугорочан ефекат који криза има на породицу и децу је такође забрињавајући“.

Кажете да је најлошији ефекат, уз директне проблеме, као што је број људи који се Црвеном крсту обраћа за помоћ, велика несигурност у традиционалној средњој класи.

У појединим земљама се смањује средња класа. Србија је на пример у добрим временима успела да изгради средњу класу. Данас се тај слој становништва смањује. Неки су чак и испод границе сиромаштва. Мађарска је такође доста погођена кризом. Према резултатима истраживања, доказано је да 80 одсто средње класе месечно троши сву своју зараду. То значи да не могу да штеде како би купили нов фрижидер, ако се стари поквари, или детету платили екскурзију. Приметан је раст трошкова живота, али људи једноставно више не могу да покрију трошкове новцем који им је на располагању.


Многе изненађује то, како је наведено у вашој студији, да озбиљне последице кризе не осећају само кризне земље на југу Европе и Ирска. Наводно су и успешне европске земље, као што је Немачка, погођене кризом.

„Озбиљније је него што мислимо. У Немачкој се променила комплетна друштвена структура. Већина нових радних места у Немачкој је на ограничено време. То значи да радници имају ограничене уговоре. Такође од Црвеног крста у Немачкој знамо да људи, који се тамо обраћају црвеном крсту, имају месечна примања. Међутим, та примања нису довољна да плате месечне трошкове, попут струје или основних животних намирница. Зато се да би некако пребродили месец обраћају за помоћ Црвеном рсту“.

Повећање личне несигурности и смањење животног стандарда у Европи могли би да доведу до социјалних немира и повећања екстремизма. Када је по вашем мишљењу достигнута тачка када се може рећи – више нема повратка?

„Имамо две категорије људи. Једна категорија су они који седе код куће и који се стиде да кажу да немају средстава за животне трошкове. Друга група људи су младе особе које излазе на улице како би подигле свој глас. Ако 60 одсто младих са завршеном школом и даље нема посао, тада је јасно да та група људи неће имати поверења у владу. Због тога желимо да подстакнемо владе да предузму озбиљне мере. Иначе ћемо осећати дугорочне последице. Године 2009. спровели смо прву студију у време привредне кризе. И тада смо испитивања спровели у истим земљама као и данас. Ако се осврнемо уназад, видимо да нико од нас није веровао да ће се криза задржати тако друго. Мислили смо да ће се брже завршити. Године 2009. нико од нас није могао да замисли да ће данас 3,5 милиона Европљана од Црвеног крста и Црвеног полумесеца добијати храну. Ми нисмо једини који делимо храну. 43 милиона Европљана дневно нема довољно хране. 18 милиона добија помоћ коју финансира ЕУ. Криза се увукла у свако животно подручје: у породицу, друштво, владу – у читаву Европу.

Извор: Deutsche Welle


Напиши коментар