У Словачкој после три века ниче српски храм


Срби у Словачкој испред оронулог здања

Православна црква чешких земаља и Словачке са Европском унијом раде пројекат обнове једине српске православне цркве у словачком граду Трнава. Предвиђено је да се храм отвори за богослужење крајем наредне године и тако сачува део српске културне баштине у Словачкој.

Био сам слободан на урадим нацрт старе цркве, који треба да послужи за изградњу новог храма на њеним темељима, старим скоро четири века – каже јереј Мирослав Крајски, парох православне општине у Трнави, који је прошле недеље позвао словачке Србе да посете бившу српску цркву у Штефаликовој улици 20.

Иза дебелих дрвених врата велике градске куће, у центру града, указује се на крају дугог тротоара пропала сива зграда. На њој су велика бела врата без кваке, један разбијени и отворен двокрилни прозор, два малена прозора са стакленим окнима и попуцала цигла која вири испод отпалог малтера.

Сеоба Срба под патријархом Арсенијом Чарнојевићем довела је 1690. године у Трнаву неколико стотина православаца. Они су крајем 17. века подигли ову цркву, у ствари капелу. У првом делу капеле била је канцеларија свештеника – показао нам је отац Мирослав малену собу без патоса и прозора.

Увео нас је потом кроз тешка метална врата у другу собу, величине шест пута пет метара, са маленим прозорима и иконом заденутом у окно.

Три века Срба у Трнави

Трнава је у 17. веку и касније била једна од престоница Срба у Словачкој. Центар њиховог живота била је Црква Свете Тројице. О томе сведоче 32 црквене књиге, крст и делови иконостаса, који су сачувани. Иако је престала са радом 1950. године, она чува истину о Србима који су се овде три века молили – каже у својој научној студији о Србима професор Јозеф Шимончич из Словачке.

Овде је била капела, која је имала иконостас и велики камени олтар. Његов траг се види на поду. На зидовима су биле фреске са ликовима Исуса Христа и православних светаца. На крову је стајао метални крст. Храм није имао звоник тако да се време богослужења није јавно оглашавало.

У то време у Трнави, педесетак километара од Братиславе, живела је велика и моћна српска породица Павла Бакића, који је био аустроугарски велможа. Бакић је живео у 16. веку, а његови наследници, пре свих Петар Бакић, такође су бранили бечко царство од Турака и добили велике привилегије.

Бакићеви су у XVII веку имали поседе у Трнави, Шаштину, Холичу и Остријежу. Зато се претпоставља да су помагали при градњи српских храмова, баш као и ове капеле у Трнави, посвећене Светом Тројству. Четрдесетих година XVIII века помиње се и српски свештеник – отац Милош – у Трнави. Године 1826, поред српске цркве која је имала свештеника, у историјским књигама помињу се и поједини Срби, међу њима породице Рајић и Рац.

Први писани докуменат о Србима у Словачкој потиче од 17. маја 1511. године. Тада је направљен печат Српске православне црквене општине у Комарну. У овом граду је живело 8.000 Срба. Пет векова касније, можемо да се похвалимо да смо добили статус националне мањине, на чему смо радили три године – задовољно каже Стане Рибић, председник Удружења Срба у Словачкој.

Спомен плоча српским јунацима и мученицима који се налази седамдесетак километара од Трнаве ка југу, у градићу Велики Медар. На овом месту је сахрањено преко 5500 хиљада Срба страдалих у I светском рату.

Трнава је град цркава, често је зову и „словачки Рим“. Овде своје храмове има пет верских заједница, па и православна. Овај храм је све до половине 20. века окупљао Србе, Грке, Русе и Словаке православце. И поред тога што је Црква Свете Тројице запуштена већ 70 година, ми смо сачували њене матичне књиге рођених, крштених, венчаних и опојаних Срба у Трнави. Из њих се види да су православци у Трнави користили староруски, грчки и стари српски језик. А у цркви су имали српски хор, који је уз свештеника певао на литургијама – објашњава отац Мирослав, словачки свештеник који тренутно изучава српску архиву и преводи је са старосрпског.

Православна црква чешких земаља и Словачке, која окупља 55.000 верника, жели да обнови трошну српску светињу у Трнави. Поред жеље да се сачува српска црквена традиција, мотив је и чињеница да је православна верска заједница у Словачкој данас црква са најбржим растом броја верника. Посао оживљавања храма Свете Тројице поверен је управо свештенику Мирославу Крајском. А Европска унија жели да финансира обнову и изградњу српске капеле.

Мој пројекат нове српске цркве предвиђа да се храм Свете Тројице продужи за два метра, да се подигну звоник и крст, али да архитектонски изгледа као здање из 17. века. Још немамо финансијску пројекцију изградње, јер морамо да скенирамо темељ и утврдимо статичку сигурност храма. Биће овде доста посла, али ја се заједно са мојим верницима радујем што ће српска црква после седам деценија опет бити активно светилиште – задовољан је отац Мирослав.

Скупштина града Трнаве одлучила је да на вратима здања у Штефаликовој улици 20 постави спомен-плочу са написом: „Овде је основана и ради прва српска православна црква у Трнави“.

Извор: Новости


Напиши коментар