Како направити соларни колектор од обичних лименки


Соларни апсорбер је израђен од пивских и лименки сокова које су офарбане мат-црном бојом отпорном на високе температуре
Соларни апсорбер је израђен од пивских и лименки сокова које су офарбане мат-црном бојом отпорном на високе температуре

Да ли желите да користите погодности соларне енергије, а немате довољно новаца да купите соларни колектор? Представљамо вам генијално решење како да то урадите. У питању је колектор за допунско грејање куће, који директно загрева ваздух. Овај соларни панел је скоро у потпуности израђен од празних алуминијумских лименки.

Кућиште за соларни колектор направљено је од дрвета (шпер-плоча 15мм), док је његова предња страна од плексигласа/поликарбоната (можете користити и каљено стакло), дебљине 3мм. На задњој страни кућишта постављена је стаклена вуна (можете користити и стиродур 20мм) као изолација.

Соларни апсорбер је израђен од пивских и лименки сокова које су офарбане мат-црном бојом отпорном на високе температуре. Горњи део (поклопац) лименке је посебно обликован да би се добила већа ефикасност приликом размене топлоте измедју лименке и ваздуха.

Када је сунчано, без обзира на спољашњу температуру, ваздух у лименкама се загреје веома брзо. Вентилатор враћа загрејани ваздух назад у просторију која се загрева.
За почетак требате прикупити празне лименке од којих ћете саставити соларни панел. Потребно је опрати лименке одмах, јер веома брзо почну да шире непријатне мирисе.

Пажња! Лименке се генерално праве од алуминијума, али постоје и неке од гвожђа. Лименке можете тестирати помоћу магнета.

На свакој лименци ексером обележите три рупе, а затим избушите дно помоћу алата приказаног на сликама 2 и 3.

01-146x182
Слика 1
Слика 2
Слика 2
Слика 3
Слика 3

Потребно је обратити пажњу на то да што прецизније исечете и формирате мала пераја на врху сваке лименке. Њихов задатак је да подстакну турбулентни проток ваздуха унутар цеви соларног панела, тако да ваздух при проласку прикупи што више топлоте са загрејаног зида лименке. Значи, пажљиво исећи врх лименке у облику звезде, а затим искривити делове помоћу кљешта (слика 1). Све ово је неопходно обавити пре лепљења лименки.

Упозорење! Овај поступак је изузетно опасан јер су зидови лименке веома танки. Оштри делови могу изазвати повреде руке.

Када је бушење завршено, може се десити да део исеченог метала остане на конзерви. Препоручљиво је користити кљешта како би се одстранили овакви делови лима.
Немојте вадити парчиће лима, опиљке и крхотине рукама!

Уклоните масноћу и прљавштину са површине конзерве. Било које синтетичко средство за одмашћивање ће сасвим добро послужити за ову намену. Одмашћивање обавите искључиво напољу или у добро проветреној просторији.

Упозорење! Овај поступак је запаљив и постоји потенцијална опасност од експлозије! Крајње је опасно ово радити у близини отвореног пламена или запаљене цигарете!

Залепите лименке било којим лепком или силиконом отпорним на високе температуре, бар до 200°Ц. Постоје и производи за лепљење који могу да издрже чак до 280°Ц или 300°Ц. Поклопац лименке и дно друге лименке савршено пријањају једно на друго. Ставите лепак/силикон на руб лименке и притисните дно друге лименке на њу. На овај начин лепак/силикон неће побећи са ивице. Детаљ пресека лепљене лименке можете видети на слици 4, а готови и залепљени низови лименки су приказани на слици 5.

Слике 4
Слика 4
Слика 5
Слика 5
Слика 6
Слика 6

Припремите шаблон за слагање лименки – приказан на слици 6. Можете искористити две најобичније равне даске и спојити их ексерима. Шаблон ће обезбедити ослонац током сушења лименки како би се добила равна цев – соларни тунел. Додатно причврстите лименке за шаблон помоћу гумица за тегле.

Слика 7
Слика 7
Слика 8
Слика 8
Слика 9
Слика 9

Слике 7, 8 и 9 приказују процесе спајања и лепљења. Низ залепљених конзерви формира соларну цев. Слика 10 приказује цев која мора бити фиксирана и непомична док се лепак у потпуности не осуши.

Слика 10
Слика 10

Кутије усисног и издувног дела се израдјују од дрвета или 1мм алуминијума (слике 11 и 12). Празнине на ивицама су попуњене са лепљивом траком отпорном на топлоту или силиконом. Поклопци кутија имају изрезе од 55мм направљене стационарном бушилицом. Избушени делови се могу видети на сликама 12 и 13. Први ред конзерви је залепљен на поклопац усисне кутије, погледајте како изгледа када су сви делови састављени и колектор припремљен за фарбање (слика 13).

Лепак се веома споро суши. Неопходно је оставити га да се суши најмање 24 сата.

Слика 11
Слика 11
Слика 12
Слика 12
Слика 13
Слика 13

Соларни апсорбер стаје у кућиште колектора направљено од дрвета (слика 14). Полеђина кутије соларног колектора је од иверице. Да би се конструкција додатно учврстила, можете направити и унутрашње преграде од летвица. Између преграда поставите изолацију – стаклену вуну или стиродур. Све ово прекријте танком таблом иверице. Инсталиран изолатор можете видети на слици 15. Обратите посебну пажњу на изолацију око отвора за излаз и улаз ваздуха у соларни колектор.

Слика 14
Слика 14
Слика 15
Слика 15

Извршена је припрема, заштита и фарбање дрвета од кога је кутија састављена. Такође су постављене и ушице на сва четири угла да би се соларни колектор могао причврстити на зид (слика 16) помоћу 10мм шрафова (слика 17). Празан оквир је постављен на зид како би се прецизно одредило место где треба штемовањем пробити зид и поставити цеви за довод/одвод ваздуха.

Слика 16
Слика 16
Слика 17
Слика 17

На крају је соларни апсорбер офарбан црном бојом и постављен у кућиште. Кућиште је прекривено плексигласом који смо причврстили за оквир и темељно залили силиконом. Поликарбонат/плексиглас је благо конвексан у циљу добијања веће чврстоће. Инсталиран соларни апсорбер можете видети без плексигласа на слици 18. Комплетан соларни колектор је приказан слици 19.

Слика 18
Слика 18

Важна напомена: Овакав соларни систем не може да акумулира топлотну енергију коју произведе. Када је сунчано, соларни колектор производи топлоту, али је неопходно да се она одмах употреби за грејање ваздуха унутар стамбеног простора. Уколико нема сунца потребно је прекинути довод ваздуха у соларни колектор, јер би у супротном просторија почела да се хлади. Ово се може решити на једноставан начин – уградњом бесповратног вентила чиме ћете свести губитке топлоте на минимум.

Слика 19
Слика 19

Диференцијални термостат контролише укључивање и искључивање вентилатора. Овакав термостат можете купити у боље опремљеним продавницама електронских компоненти. Уређај има два сензора. Један постављен унутар горњег отвора за топао ваздух, други унутар доњег отвора за довод хладног ваздуха у соларни колектор. Уколико пажљиво подесите граничне температуре, соларни колектор може да произведе у просеку око 1-2кW енергије за грејање. Ово у принципу највише зависи од тога колико је сунчан дан.

Тим људи који је направио овај соларни колектор су његову генералну пробу обавили у дворишту пре инсталације система на кућу. Био је сунчан зимски дан, без облака. Као вентилатор су користили мали кулер извађен из неисправног напајања за рачунар. Након 10 минута на сунцу из соларног колектора је излазио врео ваздух температуре 70°Ц. Резултати теста су их подстакли да што пре монтирају соларни колектор на кућу.

Након завршене монтаже колектора на зид куће, при спољашњој температури од -3°Ц из соларног колектора је излазило 3м3/мин (3 кубика у минути) загрејаног ваздуха. У кућној варијанти је коришћен вентилатор веће снаге од оног са којим су вршили пробу. Температура загрејаног ваздуха је ишла чак и до +72°Ц. Температура је мерена дигиталним термометром. За калкулацију грејне снаге колектора узели су проток ваздуха, као и просечну температуру ваздуха на излазу из уређаја. Прорачуната снага коју је одавао соларни колектор је била приближно 1950W (вати) што је скоро 3КС (3 коњске снаге).

С обзиром да су резултати прилично задовољавајући, самоградња оваквих колектора се дефинитвно исплати. Соларни панели се током грејне сезоне могу користити за догревање простора у коме боравите, а на вама је да израчунате и схватите колику уштеду можете постићи.

У табели можете видети сав потребан материјал и цене:

solarni-panel-specifikacija-delova-rsd

Извор: Еко куће


Напиши коментар