Мађаризација Војводине: Лакша процедура до мађарског пасоша
„ЈА, Србољуб Србиновић, заклињем се да Мађарску сматрам својом земљом, да ћу бити њен лојалан грађанин и поштовати њен Устав и законе“. Овако гласи заклетва, само са промењеним именом, у амбасади НР Мађарске у Београду и конзулату у Суботици, коју на Мађарском језику полаже на хиљаде грађана Србије.
Подаци говоре да је до средине ове године чак 80 хиљада грађана Србије поднело захтев за добијање мађарског држављанства, а основни услови су знање мађарског језика и да су преци особе која конкурише рођени на територији некадашње Мађарске и то до 1921. године или од 1941. године до 1945. године. За добијање мађарског пасоша више није потребно имати некретнину у Мађарској. Захтев могу поднети сви чији су преци силом прилика живели на територији фашистичке Хортијеве Мађарске или усташке Независне државе Хрватске, односно на територији данашње Војводине.
Истини на вољу, постоји дијаметрална разлика између мотива мађарске Владе да ублажи критеријуме за давање држављанства и мотива грађана Србије да се дочепају евроунијатског документа у црвеним корицама, тј. мађарског пасоша. Главни разлог за тражење мађарског држављанства јесте добијање посла у земаљама Европске уније. Наравно, има и оних који су намерени да лакше дођу до некретнина код нашег северног суседа, а ту су и они који желе да након матурирања у Мађарској лакше постану бруцоши на неком од престижних европских универзитета.
Са друге стране, и неуком је јасно да мађарске власти покушавају да остваре недосањани сан о „Великој Мађарској“. Будући да су били на страни губитника у Другом светском рату, Мађари сада покушавају да се користећи се перфидном „пасошком политиком“ дочепају засужено изгубљених територија. Геополитичари кажу да је та идеја стара више од двадесет година, да је доживела неколико модификација будући да су Словаци умеђувремену примљени у „Шенгенску зону“, али зато су Мађарима остали као лак плен војвођански Срби и Румуни са подручја Ердеља.
Од тихе мађаризације простора бивше Аустроугарске користи имају и школе страних језика у Војводини. Због услова да се за добијање пасоша зна мађарски језик, школе страних језика су препуне нових полазника. Примера ради, једна новосадска школа страних језика на сваке две до три недеље има по петнаестак нових полазника, а сви они похађају курс баш због мађарског држављанства. Курс траје у просеку 20 наставних сати и за то време пређе се пола редовног наставног програма који траје до четири месеца. Многе школе се хвале како имају професоре који су се толико изверзирали да им полазници са лакоћом полажу испит у конзулату или амбасади.
Уколико се држава Србија на време не тргне из „зимског сна“ и отворено не покрене кампању „Зашто Мађари деле пасоше?“ постоји бојазан да ће „вук бити сит, али свих овчица неће бити на броју“. Из амбасаде Мађарске у Београду отворено износе у јавност да између новопримљених држављана Мађарске који живе у Србији и оних који живе у Мађарској биће једна кључна разлика, а то је да они из Србије који су добили држављанство немају право да учествују на изборима у Мађарској. Свуда у свету такви људи су грађани другог реда, зар не!?
Аутор: Предраг Прокопљевић
Извор: БКТВ
Neka i treba. Kad ljudi nemaju sta da jedu i kad zive u prividu drzave koja se sastoji iz sprege korupcije i kriminala, zasto ne bi presli 500 metara na drugu stranu i ziveli neki drugi zivot. Zasto da ih zivota deli kamen zaboden u zemlju..
Зато што живот није само динар у џепу, ваљда има нешто и битније од тога, јер ако је то само лични комфор, то је бесмисље.
Сваки грађанин, био Србин или Мађар свеједно, у Србији да би био поштован мора поштовати своју домовину Србију, а коме се не допада, молим лепо, одузимање пасоша и у правцу им жељене дестинације нове,пожелети срећан доживотни пут, а у том им тада тако жељеном правцу супротног смера од Отаџбине наше Србије,те тиме наравно се напуштено држављанство доживотно, као и наредних 10 директних колена потомака, без изузетка не може повратити…Стари обичајни закон, старији од било ког писаног.
Амин.
Молим Вас да не мешате националност и држављанство!
Косово и Метохију је било могуђе (наравно окупацијом га и само привремено) отети од Србије тек када је дефинисана и административно заокружена АВНОЈ-евска територија на којој је БРОЈ Срба постао ЗАНЕМАРЉИВ у односу на број Шиптара.
Док год број Мађара у крњој АВНОЈ-евској Војводини (без Барање) не буде неупоредиво веђи од броја Срба (што се до судњега дана неће десити, између осталог и зато што Мађарска има гори природни прираштај од србије – да замислите и то је могуће да неко има), не треба се плашити за север Србије!
Текст је чист новинарски сензационализам!
Народ узима мађарски пасош због катастрофалне економске ситуације у којој је, због незапослености и могућности запослења у ЕУ, а не зато што „умире од љубави“ према Мађарској, Мађарима или ЕУ!
Будите сигурни да ниједног Србина који је „узео“ мађарски пасош не могу натерати да не буде Србин и да напрасно постане Мађар!
Штавише, сигуран сам да ће се то Мађарима итекако осветити, јер им се веома брзо и енормно повећава „српска национална мањина“ у Мађарској, а то за собом повлачи и одређена права Срба у Мађарској!
А што се језика тиче, не ради се ни о каквој асимилацији, јер 99% оних који су поднели захтев НЕМАЈУ ПОЈМА о мађарском (чак и велики проценат „домаћих“ Мађара који предају захтев за мађарским држављанством и пасошом). Уосталом, увек је боље знати више језика, зар не?