У Србији пронађен календар стар 8.000 година!

Археолози претпостављају да је необично украшена кљова дивљег вепра, стара око осам миленијума први џепни календар на свету
Археолози претпостављају да је необично украшена кљова дивљег вепра, стара око осам миленијума први џепни календар на свету

Откриће на археолошком локалитету Медведњак код Смедеревске Паланке: На кљови дивљег вепра урезан лунарни циклус од 28 дана подељен у четири месечеве мене.

Археолози претпостављају да је необично украшена кљова дивљег вепра, стара око осам миленијума, пронађена у Медведњаку код Смедеревске Паланке, први џепни календар на свету.

На спољном делу кљове која је месечастог облика, налазе се четири исто тако месечаста проширења, а на унутрашњој страни је урезано 28 минијатурних троугластих удубљења. Ова представа одговара циклусу месеца од 28 дана са четири карактеристичне мене и указује на то да је на кљови највероватније представљен – месечев календар – каже проф. др Милорад Стојић из Археолошког института САНУ.

lokalitet-1_620x0

Он подсећа да је рачунање и подела времена засновано на циклусу месечевих мена, по мишљењу већине стручњака, најстарији календар.

Лунарни календар је веома дуго у употреби, још од палеолита. Он се користи и данас, на пример у праћењу зачећа и развоја детета и слично, али никада и нигде није нађена тако експлицитна представа као што је случај са предметом из Смедеревске Паланке – каже проф. др Стојић.

lokalitet-Medvednjak-4_620x0

Преисторијско Поморавље

Више стотина култно-уметничких предмета пронађених на Медведњаку начињено је од серпентинита, исте врсте камена од које је израђена већина статуета са локалитета Белица, наглашава проф др Милорад Стојић. – У Белици се 6000. године пре нове ере, на почетку неолита, налазило најстарије култно средиште у Европи. Стотине предмета из старијег и млађег неолита указују да је верско средиште у Смедеревској Паланци постојало током целог млађег каменог доба, приближно 1.500 година, од 6000. до 4500. године пре нове ере – сматра др Стојић.

lokalitet-Medvednjak-33_620x0

Он сматра да проналазак овог коштаног календара отвара много нових питања, о неолитској цивилизацији у Поморављу, о томе да ли су људи 6.000 година пре нове ере помоћу лунарног календара пратили природне циклусе сетве и жетве, или су планирали породицу и пратили трудноћу.

lokalitet-Medvednjak_620x0Откриће из Медведњака је несумњиво једно од највећих из неолитског периода, не само због кљове – календара. На овом локалитету је нађено више култно-уметничких предмета од камена и кости него на било ком другом неолитском налазишту на свету. Укупан број уметнички обликованих предмета (фигурина) од кости из млађег каменог доба у Европи, Малој Азији, Блиском и Средњем истоку је мањи него што је до сада, и то углавном случајно, нађено на локалитету у Смедеревској Паланци – истиче др Стојић.

lokalitet-Medvednjak-99_620x0

До сада је анализирано око 200 предмета од камена серпентинита и више од 300 направљених од кости, кљова вепра и млечних зуба јелена пронађених на Медведњаку.

Велики део њих су фигурине на којима су реалистично представљени ликови змија, глодара и птица, што је јединствен случај у неолиту Европе. Занимљиво је да су и најреалистичније фигурине начињене уз најмање интервенције на кости, у стилу минималистиче уметности. Наиме, неолитски уметници са Медведњака су веома вешто користили природну конфигурацију костију да би приказали лице и, евентуално, неке друге анатомске делове животиње – каже др Стојић.

lokalitet-0_620x0Он наводи да су осим тих реалистичких коштаних фигура веома занимљиве и фигурине начињене од пршљенова преживара и пса, као и оне од краћих костију овце, козе и срне.

Ни код фигурина од пршљенова није нарушаван природни облик, већ је само урезивањем жлебова, кругова и симетричним извођењем минијатурних отвора стварана жељена представа. На тај начин добијене су композиције које, зависно од угла посматрања, представљају бића из реалног или духовног света – наводи др Стојић.

lokalitet-Medvednjak-9_620x0

Извор: Новости

Напиши коментар