За село као добро место живљења


Главни проблем Србије је што ми као друштво, немамо ни питање, али ни одговор каква села нама требају, каквом сеоском насељу треба тежити да би људи могли да остану да живе у њему

У Србији је око 1.200 села у изумирању, прогнозе су Завода за проучавање села, на основу пописа становништва из 2011.године. Тако ће бити све док се село не буде посматрало као место живљења, а не само као место рада и бављења пољопривредом, изјавио је  директорЗавода за проучавање села, Ђуро Стевановић.

Према његовим речима, ако се има у виду да у нашој земљи постоји 4.500 села, онда се може закључити да је свако друго, или треће село у нестајању.

Село пропада демографски, економски и културно, пре свега, због погрешне развојне политике друштва. Село је на маргинама друштва и посматра се као заједница нижег реда од градске, која није економски и духовно способна да брине о себи. “Са подцењивањем се гледа на село и људе који живе у селима. Ако хоћете да неког увредите знате коју ћете реч употребити”, указује Стевановић на погрешан однос према селу, који се у Србији ‘гаји’ годинама.

Он наглашава да све док се село не посматра као место живљења, а не само као место рада и бављења пољопривредом, неће бити напретка. Према његовим речима, неприхваљив је концепт да се мисли да на селу може да се живи само од пољопривреде, те да треба  у селима развијати и друге делатности. Овај социолог за проучавање села сматра да не треба бежати од тога да се у селима отварају погони и фабрике, који задовољавају еколошке стандарде и не загађују животну средину. Такав концепт, на пример, развили су Словенци, који данас немају притисак становништва на градове, већ у селима имају разасуте погоне.

Погрешно поистовећивање села са пољопривредом може са данас видети и у предизборним активностима странака, тврди Стевановић, јер се ниједном речју у кампањи не спомиње село, већ само пољопривреда. “Главни проблем Србије је што ми као друштво, немамо ни питање, али ни одговор каква села нама требају, каквом сеоском насељу треба тежити да би људи могли да остану да живе у њему”, наглашава Стевановић и додаје да је сувишно причати о повратку на село, већ да се треба фокусирати на то да они који данас живе на селу, не одлазе.
Нема враћања, како да ви данас вратите неког у Врање, Сурдулицу, Житиште, или Власотинце. Треба размишљати о томе како задржати оне који желе да оду, обезбедити услове да село буде и место где се живи”, каже Стевановић и наглашава да је једино тако остајање – реалније.

Директор Завода за проучавање села наглашава да се под основним условима подразумева да живаљ на селу може да задовољи примарне људске потребе, да у селу постоје основне установе, као што су – амбуланта, школа, пошта… Електрификација у земљи је готово у потпуности спроведена, што је значајан цивилизацијски напредак. Готово да не постоји село које нема електричну енергију, а да не говоримо о војвођанским насељима, која су по нивоу урбанизованости, на нивоу градских средина – са добрим путевима, канализационом мрежом….

На питање шта од предузетничких и занатских активности може да се развија на селу, Стевановић наглашава да је погрешно само развијати занате који су у изумирању, већ оне за чији производ постоји тржиште. “Форсирати израду чакшира, када нико неће да их купи, или ковача, када нема колских запрега, нелогично је. Треба развијати делатности које су у складу са савременим потребама и друштвеном поделом рада”, тврди он.

На питање о томе шта је са пољопривредним задругама, Стевановић сматра да и ту постоје потенцијали за запошљавање пољопривредних стручњака, а не како се то данас чини – само кроз улогу саветодаваца. “Не може онај који је изашао из клупе и нема никакве праксе да даје савете још увек неповерљивом сељаку са дугогодишњим искуством”, наглашава овај стручњак за село. Он истиче да то што данас неко из Београда одлази у Младеновац, или у Барич на своје имање, не може да се тумачи као повратак на село, већ као борба да се преживи уз додатни рад.
То се може повезати са радом и жељом за боравком у природи. Данас имате ту праксу да је све више људи из градова који раде на селу, имају неку радионицу или имање, али се увече враћају у своје станиште. То, свакако, има и социопсихолошке последице, јер га у селу прозивају да је пропао у граду, па се вратио”, указује Стевановић на ову нашу лошу особину да увек неког само критикујемо, уместо да човеку пружимо руку и помогнемо му.

У вези са повратком појединих људи и породица на село, Стевановић оцењује да се још не може говорити о тренду, већ о изузецима и да би тек за једно двадесетак година то био неки смер у коме би се кретале друштвене и демографске промене у друштву.

Извор: Кућа добрих вести

У српским селима 260.000 момака у петој деценији

Истраживања показују да данас у српским селима живи око 260.000 момака који су се приближили 50-тој години живота, а да нису засновали породице. Разлози овој појави су бројни, а последице катастрофалне.

Сраман је био и назив сељака, па нису хтеле девојке за њих да се удају и да живе на селу, да хране стоку и обрађују њиве. Радије су одлазиле у градове, удавале се за портире у фабрици и много сиромашније живеле. Када би сваки од њих имао жену и само по једног потомка то би било нових 500.000 становника, знацајних за биолошку, демографску и економску репродукцију села и друштва у целини.

Као на крају света

Дебели Јасен, Косовина, Привоје, Страиње…мала планинска села под самом планином Чемерно, налазе се на територији краљевачке општине. Удаљена су од града 60 километара, до њих се стиже само јаким теренским возилом и то само до половине пута је асфалт, а онда до врха планине води макадамски друм. После се путује преко висоравни и доле до поменутих села, путем којег такорећи и нема, вози се полако и опрезно, корача са камена на камен.

Ова села ће, ако се неко чудо не догоди, ући у историју заборава. Биће забележена као многа која су нестала, јер са списка сеоских насеља у овој општини већ могу бити избрисана пошто становника у њима више нема.

Повратак младих на село

Наш портал се од почетка свог рада труди да помогне људима који су заинтересовани за повратак на село. То чинимо пре свега текстовима едукативног карактера, саветима, упућивањима на оне који су се већ одлучили на овај корак. Портал Магацин ће наставити са подршком свима Вама који се одлучите да будете „своји на своме“ у неком од прелепих српских села.


Напиши коментар