Археолошко налазиште Плочник: Бакарни прстен најзначајније откриће

Бакрена посуда пронађена на локалитету Плочник
Бакрена посуда пронађена на локалитету Плочник

На археолошком налазишту Плочник код Прокупља који датира из периода винчанске цивилизације, у току су завршни радови који обухватају препокривање и заштиту кућа саграђених од дрвета, блата и сламе, као из доба неолита.

Пројекат „Плочник, прошлост уживо“ подржало је Министарство културе и финансира га са 600. 000 динара. Директорка прокупачког музеја, археолог Јулка Кузмановић Цветковић каже да ће завршетак ових радова значити и крај овогодишње кампање радова на најзначајнијем налазишту које датира из 7. 500 година пре нове ере.

Ова година је била веома успешна за археологе који су радили на ископавању Плочника. Радови који су почели августа а настављени септембра и трајали су шест недеља су у ствари наставак пројекта ‘Развој металургије у Евроазији“’. Ради се о пројекту који са 500. 000 фунти финансира Британска влада и ово је друга од три године, колико траје читава реализација пројекта, рекла је Тањугу Кузмановић Цветковић.

Наглашава да је најзначајније археолошко откриће током ове године бакарни прстен који ће када стигну резултати анализе дати одговоре на многа питања, међу којима је од каквог је метала рађен, од које руде, како је ливен, којом врстом технологије…

Осим бакарног прстена, пронађено је и много керамике, изузетно квалитетно рађене, лепе, различите. На основу тог материјала видимо у ствари како се живело, односно који је ниво живота био. Круна нашег ископавања у овој години био је експеримент топљења бакарне руде. Експеримент је први пут овако циљано изведен, од ситњења руде па до ливења предмета. Читав технолошки процес је спроведен онако како се то радило у неолиту, на основу резултата истраживања„, рекла је она.

Међународни тим археолога сматра да је Плочник најстарија праисторијска металуршка локација на свету, и својим истраживањима желе да потврде да је управо ту колевка светске металургије. Стручњаци из Велике Британије, Немачке, Италије и Србије, у оквиру пројекта „Развој металургије у Евроазији“ покушаће да одгонетну и зашто је метал први пут почео да се топи управо на простору данашње Србије.

Пројекат „Развој металургије у Евроазији“ траје од 2012. до 2014. године. Идејни творац пројекта је доктор археологије Миљана Радивојевић, која је и докторирала на металургији Винчанске културе.

Метално длето у Плочнику
Метално длето у Плочнику

За крај овог пројекта, током 2014. године планирана је презентација резултата и израда публикација. Хоћемо да Плочник приближимо посетиоцима и туристима. У сарадњи са туристичким организацијама имаћемо наступе на сајмовима туризма, а у ту сврху отворићемо и поставку сталне изложбе на самом локалитету, у згради коју нам је уступила на коришћење железница. Предстојеће године нас очекује наступ и презентација на Европској радионици у Истамбулу где ће мо колегама презентовати резултате досадашњих истраживања„, најављује директорка прокупачког музеја и носиоц ископавања у Плочнику.

Током 2014. године могу се очекивати и коначни резултати анализа свих узорака који су прикупљени током године. Анализе резултата који треба да стигну из Лондона и Немачке у многоме ће допринети да се сазнају јасни датуми када се шта дешавало на овом простору.

Оно што и даље не знамо а што може да буде занимљиво је како су изгледали Винчанци. Још увек нисмо нашли ни један гроб, и о њима судимо само на основу представа на статуетама“, каже Јулка Кузмановић Цветковић.

Прстен стар седам хиљада година! У свету још није пронађен старији метал
Прстен стар седам хиљада година! У свету још није пронађен старији метал

Неолитско налазиште Плочник случајно је откривено приликом радова на изградњи пруге Ниш – Приштина још 1927. године. Ископавања су настављена 1996. године, у сарадњи са Народним музејом у Београду и Народним музејом „Топлице“ у Прокупљу.

Извор: Тањуг

Напиши коментар