Чувена равногорка, учитељица Милка Баковић


Милка Баковић Радосављевић, до смрти за Равногорски покрет
Милка Баковић Радосављевић, до смрти за Равногорски покрет

Чувена равногорка, учитељица Милка Баковић касније Радосављевић рођена у селу Бресници код Чачка у срцу Шумадије 11. јула 1915. године, преминула 9. јануара 1999. године и сахрањена на српском гробљу поред манастира Нова Грачаница у САД-у.

Крајем августа 1941. постала је члан равногорског покрета а по образовању Мрчајевске бригаде ступила је у њу и са пушком у руци учествовала у нападу на Чачак 30.септембра 1941. а касније борбама на Рапај брду и Краљеву.

Касније ступа код поручника Раковића у Љубићку бригаду гдје остаје до маја 1942. године када одлази у Источну Србију-Хомоље у штаб Млавског корпуса комаданта Синише Оцокољића Пазарца као искусни курир и обавештајац. Из штаба Млавског корпуса у прољеће 1943. године по личном налогу мајора Пазарца кренула је као курир за Црну Гору у Врховну команфу у Горње Липово ту се упознала са идеологом покрета адвокатом Драгишом Васићем који је увидео њене способности и оданости и постао њен заштитник и према њој се опходио као родитељ.

MEMOARI-JEDNE-RAVNOGORKE-Milka-Bakovic-Radosavljevic_slika_XL_974622

По повратку у Србију исте године у саставу Врховне команде по личном налогу ђенерала Михаиловића додијељена је на рад при илегалној штампарији под планинским висовима Овчара и Каблара и директно сарађивала са Др. Ђуром Ђуровићем секретаром ЦНК. У повлачењу према Босни придружује се шумадијским корпусима од којих се одваја фебруара 1945. и остаје у селу Округлици-због тровања крви у нози.

После месец дана придружује се Врховној команди у Дугом Пољу на Вучијаку на левој обали реке Босне.Обавља дужности у Културној секцији. Заробљена је маја 1945 на Зеленгори од једне комунистичке тројке.Осуђена од лажног суда 1. децембра 1945. године на 15 година строгог затвора и 10 година губитка грађанских права.

1956. године пуштена из затвора, а  1964. године долази у Америку у Милвоки где је до своје смрти радила за Равногорски покрет.


Напиши коментар