Писац и народни гуслар Славко Јекнић о моралном кодексу горштака


Гуслар Славко Јекнић
Гуслар Славко Јекнић

Људске врлине су на великом испиту

Морал је „људски накит“ и „ко се срамоте боји тај се сачувао“.-Болна је реалност да смо као народ на удару светских моћника који су донели „одлуку“ да Косово предамо некоме ко га не заслужује и чијих корена нема у њему.- На Косову су српске цркве и светиње , тамо су српски поседи и вековна огњишта.-Зато српство и не сме престати да се нада.-Тапије су у нашим рукама, каже Јекнић

Књижевни стваралац и познат народни гуслар Славко Јекнић, у својим најновијим књижевним остварењима, роману „Родослов здувача“ и збирци песама „Горштачки кодекс части“, подсећа на епску димензију живота наших предака-горштака, који су и у најтежим временима преживљавали чашћу, јачом и од жеље за животом. Иако вечита тема , она се данас мало експлоатише. Део савремене литературе не апсорбује из те горштачке ризнице материјал за моралну обнову друшта, већ је више представља као архаичну и фолклорну категорију. Славко Јекнић својом поезијом жели да сачува те вредности горштачког поимања етике и морала али и да их, колико је могуће, пласира јавности ради подстицања младих људи да обрате пажњу на горштачки кодекс части и да усвоје бар онолико колико могу. Зато са њим разговарамо о тим неписаним правилима горштака, које је Славко преточио у стихове, а односе се на високе моралне принципе који су складу и са црквеним правилима која су свевремена.

Како је настала збирка песама „Горштачки кодекс части“?

-За све своје књижевне радове инспирацију и мотиве најчешће сам налазио у свом завичају. Тамо у брдима Црне Горе где живе људи горштаци, одувек се гледало истини у очи и живот је текао по неписаним правилима живљења, на којима су генерације људи засновале своју борбу за опстанак и слободу. Тамо је сваки човек на искушењу од рођења до смрти а људе обавезује онај неписани кодекс части који је поштован и спровођен у дело до детаља. Тај горштачки кодекс части, личност сваког човека ставља на прво место и даје му ону духовну снагу и слободу да и у најтежим временима остане човек и не поклекне пред животним искушењима . Тамо је и духовна слобода сваког човека-горштака. Њихова животна искуства, њихове мудрости, њихове карактерне особине, част, образ, понос, поштење, истина , љубав, вера и нада одредили су наслов збирке песама „Горштачки кодекс части“.

Шта вас је мотивисало и инспирисало да напишете ову поетску збирку на тему која стоји и у наслову?

-Мотив за писање поезије увек је присутан, поготово ако је неко, попут мене, одан епици и лирском изразу и начину десетерачког казивања, наречја и говора. У Дурмиторском подручју одакле потичем, свака породица и сваки њен члан носи у себи дар који омогућава човеку, да понекад и несвесно може говорити у стиховима. Живот , обичаји, судбине и традиција тих људи свакако заслужују нашу пажњу. Мотив за писање дошао је као одговор на данашње савремено окружење у којем се ретко могу чути оне поуке и поруке засноване на животним искуствима. Такође, питања која су и данас актуелна и на која, на жалост, српски народ нема јасан одговор.

У каквој је вези „Горштачки кодекс части „ са данашњицом?

-У невитешком добу какво је наше, тешко је наћи праве саговорнике који на један објективан начин могу тумачити српско духовно наслеђе, традицију, обичаје и све оно по чему смо били или смо још увијек препознатљиви. Некима то и данас смета, а чини ми се да неки и желе да то све буде заборављено, како би се лакше уклопили у нови светски поредак, који према мом мишљењу, гледа врло плитко на традицију, корене, порекло и обичаје,а све у циљу лакше глобализације и гледања у неку пројектовану али према мом мишљењу неизвесну будућност.

Коју поруку шаљете и коме посебно?

-Јединствена порука ове књиге би могла бити: „Ради добро-добру се надај!“. Наш народ је томе додао једно колективно тумачење, које је логичан редослед ствари као наставак ове поруке и упозорење да: „Ко о злу ради-никаквом се добру не може надати“. Поруке и поуке ове књиге упућене су свима онима који хоће и желе да чују глас разума и народне мудрости, које трају вековима и у њих је уграђен колективни дух српског човека и домаћина. У тим мудростима се налазе одговори на многа питања која муче обичног човека. Оне нам сугеришу како се проблеми превазилазе, како да победимо лаж и неморал, како опстати у тешким временима и супротставити се свакој неправди .Такође, ту је и најважнија порука да увек и у свакој ситуацији останемо људи. Морамо признати да су и данас људске врлине на великом испиту. Многе лекције из прошлости смо заборавили или их нисмо довољно научили. Притом слабо користимо искуства наших предака који су опстали и остали у најтежим веменима. И то је тематика збирке песама Горштачки кодекс части.

Књигу отварате песмом „Кунем се“, зашто?

-Ова књига је на неки начин и моја лична карта. Они који ме добро познају знају да се и даље упорно трудим да свој живот живим по моралним одредницама мојих предака, не из жеље за славом и признањима већ зато што размишљам на начин који ми омогћава да користим позитивна искуства садржана у бројним народним мудростима , пословицама, порукама и поукама овог неписаног кодекса људи горштака. У складу са тим је и поменута песма, која је моје суочавање са самим собом, пред лицем светитеља, гдје нема тајни, гдје је мисао бесконачна и гдје је истина заклетва.

Ко су последњи витезови „кодекса части“ у наше доба?

-Кодекс части је израз слободне воље сваког човека да ће живети у складу са природом, поштовати њене неписане законе, радити у интересу више правде и истине, веровати у Божју љубав и милост господњу и поштовати личност човека као бића божијег. Уз ово свакако иду и оне људске врлине које су оличене у части, поштењу, истини, моралу, солидарности, патриотизму, храбрости итд. Из свега набројаног види се колико су тешки критеријуми да би неко данас живео у складу са кодексом части. Свакако да има и данас часних и племенитих људи, али на жалост они су у мањини и то су појединачни примери, каквих имамо у спорту, науци, култури, музици итд.

Један од стихова у књизи гласи: „Ко се срамоте боји тај се сачувао“, а има ли уопште стида данас у ово „апокалиптично“, муњевито време где људи газе једни преко других, те места моралу скоро и да нема?

-И ова морална одредница у Горштачком кодексу части, казује и усмерава нас да је морал „људски накит“ и да човек у свакој прилици мора гледати унапред и да својом одговорношћу не дозволи да га лоше намере или гестови заведу на странпутицу, како то знају рећи моји горштаци, што ће за последицу имати срамоту којом ће бити обележен. Зато је народни мудрац извео логичан закључак да онај ко се срамоте боји, тај ће се сачувати.

Да ли истински верујете у народну изреку „добро и у воду баци, испливаће“ која је нашла место и у вашој поезији, и на чему заснивате и одржавате своје уверење?

-Већ сам изнео мишљење о народној мудрости, да онај ко добро ради може се добру и надати. Из овог произилази изрека : „Добро и у воду баци, сигурно ће негдје испливати!“ Народ је на исте теме изводио и доносио различите закључке којису остали у колективном памћењу као модел како треба радити и поступати. И свакодневно , човек може учинити неко добро дело , макар то била и позитивна жеља, мисао, гест или намера. Чини се да нас и то ослобађа од лоших мисли и негативне енергије којом нас многи контаминирају. Лично, истински верујем у све што стоји у Горштачком кодексу части!

У песми „Кодекс поштења“ кажете „врлине људи мрзе и прогоне“, зашто је то вечито и тако?

-У нашем окружењу одувек постоји сукоб мишљења међу људима и сукоб енергија које они носе са собом. Понекад смо и ми сведоци тога и нисмо свесни колико су изражене те супротности. Људи са позитивним мислима и енергијом труде се да сачувају оно здраво језгро истине и љубави, а они други, по природи ствари то кваре. Њима сметају сви они који у себи носе врлине, доброту и љубав, и због тога су увек на удару. Зато међу људима и постоје разлике које неминовно воде у сукобе и борбу између доброг и лошег , истине и лажи, љубави и мржње, итд. Због таквог стања сви трпимо, а истина је само једна.

У вези са претходним , прогнан је и највећи део српског народа са Косова и Метохије, а повратка и после 15 година, нема, о чему и у поезији говорите?

-Косово је жива рана српског народа која никада не зацељује. На Косову је душа и срце наше духовности, и српски род се њега не може одрећи, и што се више труде да нам га отму и присвоје , ми се све више везујемо за њега. Оно постоји у нашем духовном бићу, као завјет који нас обавезује дас е до краја боримо за наше Косово!

Болна је реалност да смо као народ на удару светских моћника који су донели „одлуку“ да га предамо некоме ко га не заслужује, и чијих корена нема у њему. На Косову су српске цркве и светиње, тамо су српски поседи и вековна огњишта. Зато српство и не сме престати да се нада. Тапије су у нашим рукама.

У песми „Косовски завјет“ написаној 2006. године изражавате веру у повратак на Косово, али „Када се православље уједини“, реците нам нешто више о томе?

-Косовски завјет живи, упркос свему што се догађа на Косову задњих деценија. Српски народ трпи неправду оличену у прогону са вековних огњишта, уништавањем црквене и друге имовине, забраном повратка, сталним претњама и нападима оних који имају подршку великих светских сила. Те силе су донеле одлуку да бомбама отерају српски народ са Косова. Та одлука је произвела и бездушни назив војне интервенције под називом „Милосрдни анђео“ . Она је донела зло свима!

И онима које је штитила и оним акоје је нападала. Зато је оправдан револт свих оних који и данас трпе због велике светске завере. Она ће свакако имати далекосежне последице. Али, српски род је већ више пута у својој историји трпио голготу и страдања, да би опстао на пољу Косову. Зато народ каже: „Свачија је сила до времена, само је божија правда до века“. Према мом дубоком уверењу ова велика неправда учињена српском народу, свакако ће бити исправљена у наредним данима или деценијама. Можда ће то бити онда када се православље уједини. Ако буде требало чекаћемо и до тада! А то ће се по божијој вољи свакако и догодити!

Објасните нам стихове „Како те рођена кућа прати, тако те село дочекује“ који су, утисак је, дубоко укорењени у вашу личност?

-Ако пођемо од чињенице да је породица основна ћелија друштва , и да сваки њен члан има одређену улогу у систему функционисања једне заједнице онда је лако извести закључак да породцица мора и треба да брине о својим члановима . То значи да се народна мудрост може тумачити као правило које постоји и које показује да јака породица обезбеђује бољи статус свим својим члановима и да њихово место и улога у систему функционисања једне заједнице носи одређене бонусе и повластице које на ширем плану омогућавају бољи статус и привилегије. Зато су у прошлости а и данас јаке породице обезбеђивале својим члановима сигурност и подршку у личном и колективном напредовању, поготово у племенским, друштвеним и војним организацијама.

Част као морална категорија нема временско ограничење, а да ли је то „особина“ са којом се човек рађа или се стиче током живота?
-Част је морална категорија која у себи садржи особине човекове личности, начин његовог размишљања, одговорности, поступака, правичности, принципијелности, солидарности итд. Она се свакако не може ограничити на неколико наведених особина, већ се на њу мора гледати са широког аспекта и других чињеница , временске дистанце , услова живота, ситуације и других фактора који утичу на живот човека. Она не може бити ни временски ни територијално ограничена већ искључиво зависи од карактера човека.

Књига поезије Десанке Максимовић „Тражим помиловање“ је лирска дискусија са Душановим закоником, а да ли и „Горштачки кодекс части“ води са неким дискусију или нешто слично?

-Горштачки кодекс не води дискусију ни са ким појединачно већ читаоцима преноси колективни дух наших предака, у изворном облику и са мноштвом мудрости, порука и поука које су могућа решења за излаз из сваке ситуације у којој се човек може наћи, поштујући принципе слободе и моралних животних одредница. Ова збирка поезије, по скромном мишљењу аутора, намењена је свима онима који себе виде или проналазе у Горштачком кодексу части, па и онима другима којима је он непознаница како би им постале ближе оне људске вредности које су у савременом добу технике и технологије потиснуте у сасвим други план или су претворене у своје супротности. Моја жеља је да Горштачки кодекс части остане записан макар у стиховима, јер мудри људи су рекли:“ Речено одлази-писано остаје!“

Легенда: Славко Јекнић  Начелник који пише поезију
Легенда: Славко Јекнић
Начелник који пише поезију

Начелник који пише поезију

Актуелни начелник у Сектору унутрашње контроле полиције у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, Славко Јекнић је свестрани стваралац на пољу културе. Рођен је у Крњој Јели, општина Шавник-Црна Гора. Члан је Београдске „Естраде“ од 1984. године. Наступао је у ТВ серији „Вук Караџић“ и позоришним представама „Горски вијенац“ , „Кад се дели срећа и несрећа“ и др.

Славко Јекнић је народни гуслар и првак Србије и Савеза српских гуслара. Признат је и уважени писац прозе и поезије. Он је изразити приповедач. Објавио је до сада три романа: „Снови и синови Илије Ћирова“, „Крст Глигора Мучалице“ 1997. и „Родослов здувача“ 2014. Написао је и објавио и збирке песама: „Шапат ускочких трава“,2002.„Посвета братсву Јекнића“ 2003., „Слободарска здравица“ 2005., „Мелодије срца“ 2008. , „Горштачки кодекс части“ 2014., и романсиране приче „Планинске тајне“ 2008. године. Живи и ради у Београду.

Аутор: Славица Ђукић
Извор: Ћирилизовано


Напиши коментар