Лав Николајевич Толстој: „Срби није битна политика, важна је слога, солидарност и љубав!“


Лав Николајевич Толстој од стране 125 америчких и британских књижевника проглашен је за најбољег писца у посљедњих 200 година
Лав Николајевич Толстој од стране 125 америчких и британских књижевника проглашен је за најбољег писца у посљедњих 200 година

Чувени руски писац Лав Николајевич Толстој (1828-1910) изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (СКА) на данашњи дан пре 105 година, 3. фебруара 1910. Толстој је један од највећих светских романописаца, приповедача и есејиста, био је успешан критичар, утицајан морални филозоф, пацифиста…

У анкети америчког портала „Топ тен букс“, 125 америчких и британских књижевника прогласило га је за најбољег писца у претходна два столећа.

Када је те 1910. године добио информацију да је постао дописни члан СКА, Толстој је преко свог личног лекара Душана Маковицког послао председнику академије Стојану Новаковићу биографију и библиографију, а тај текст је објављен у Годишњаку СКА 23.

Великом књижевнику, који је преминуо исте године, 20. новембра, објављен је некролог у идућем годишњаку 24, из пера председника академије Новаковића. Титулу почасног члана српске академије Толстој је, према неколико различитих извора, добио седам година раније, 1903. године.

Његов пријатељски однос према Србима дошао је до изражаја у време анексионе кризе Босне и Херцеговине, 1908. године када је водио преписку са Анђом Петровић, млађом сестром сликарке Надежде и књижевника Растка Петровића.

Толстој је записао да му се једна Српкиња обратила питањем шта мисли о припајању Босне и Херцеговине Аустрији, које је извршено тих дана.

Ја сам јој одговорио кратко, али ћу тим поводом што могу јасније и подробније изнети своје мишљење о том догађају онима које то може да интересује… Није битан политички положај Србије. Битно је религиозно стање српског народа„, односно, како је навео „степен јединства и слоге, солидарности и узјамне љубави, оне која све превасходи„.

Историју, а посебно ратну историју Србије, Толстој је изучавао и раније, у припреми за писање својих романа „Рат и мир“ и „Ана Карењина“.

Познато је да је добровољац у српско-турским ратовима седамдестих година 19. века, био руски пуковник Николај Рајевски (37) који је послужио као књижевни узор за лик грофа Вронског у Толстојевом роману „Ана Карењина“ (Предлог Магацин-а: Види текст „Алексиначки крај жели да дигне споменик руском пуковнику Рајевском алијас Вронски“). Пуковник Рајевски је погинуо 20. августа 1876. године. Борио се у Првом српско-турском рату 1876-1877. године, вођеном између Османског царства и Кнежевине Србије.

Српска влада је у неколико наврата упутила апеле за помоћ. Они су углавном остајали без одговора, али на српској страни су се борили добровољци из више европских држава, у највећем броју Руси, под командом генерала Михаила Черњајева, међу њима и Рајевски.Има података да је времешни Толстој намеравао да се пресели у Нови Сад, тада у Аустроуграској.

Познато је и да је неколико генерација породице Толстој везано уз Србију и бившу Југославију. Објављен је податак да су од око 300 потомака великог књижевника, највећи број њих потомци његових праунука Илије, Олега и Владимира, а сва тројица су рођени у Србији.

Цитати:

– Бојимо се само онога што волимо.
– Мозак беспосленог човјека је омиљено пребивалиште ђавоље.
– Разум ме није ничему научио; све што знам дало ми је, открило ми је срце.
– Седам пута преврни језик прије него што почнеш да говориш.
– Узрок многих несрећа лежи на дну винске чаше.
– Вријеме је да престанемо чекати изненадне дарове живота, сами треба да стварамо живот.
– Задовољства богаташа стварају се сузама сиромаха.
– Жена је камен спотицања за каријеру једног човјека.
– Никад не слушајте оне који лоше говоре о другима, а добро о вама.
– Само су два извора људских порока: љеност и празновјерје, и само су два доброчинитеља: рад и ум.

Извор: Курир
Обрада: Магацин


Напиши коментар