Представа о Милунки Савић и Флори Сендс у Лондону


Сцена из представе „(Не)овенчане” Фото Ненад Обрадовић
Сцена из представе „(Не)овенчане” Фото Ненад Обрадовић

Јунакиње Првог светског рата Милунка Савић из Србије и Флора Сендс из Велике Британије оживеле су на позоришним даскама у Краљевској централној школи за говор и драму у Лондону.
Две хероине нису се среле само у позоришту, већ и у болници у Бизерти где су заједно лежале рањене 1916. године – каже, из Лондона, за наш лист Маја Милатовић Овадија, која је режирала представу „(Не)овенчане”, изведену у оквиру Месеца српске културе у Великој Британији, у организацији Српског сити клуба.

Обележавајући 100-годишњицу Првог светског рата, настала је копродукција српских и енглеских уметника, а овој тематици придружују се и изложбе у Српској кући, прва посвећена Милунки Савић, а друга Мабел Стобарт, предводнику мобилне јединице за рањенике у Великом рату, у организацији српске амбасаде у Великој Британији.

Маја Милатовић Овадија користила је документарни материјал који се бави Првим светским ратом, биографије Флоре и Милунке, као и изворекоји покривају питања патриотизма, хероизма и феминизма. Потом Флоринуаутобиографију „Енглескиња у чину водника у српској војсци”, и Нушићево сведочење„Деветсто петнаеста – трагедија једног народа”.

Флора Сендс у мемоарима помиње Милунку као невероватно храбру, својеглаву и духовиту. У тренутку када су се упознале Милунка је доведена с метком у бутини, што је био пети пут да је рањена док је добровољно преко брисаног простора и под непријатељском ватром свом воду довлачила преко потребну муницију. Флора даље каже да је Милунка стално упадала у проблеме и опасне ситуације, да је била одлучна и тврдоглава, тако да је и сам пуковник био немоћан пред њом – прича Маја Милатовић Овадија.

Флора пише да је Милунка са 17 година отишла у војску, да је већ тада имала репутацију да је у свом селу упуцала човека који је увредио њену сестру! Написала је и то да, док су лежале у болници, она је била одликована Карађорђевом звездом, и да код Милунке није било ни трачка љубоморе, као и да је Милунка уживала да прича приче о Флориним подвизима на фронту, често увеличавајући их. Када се из болнице Милунка вратила у своју јединицу, њен вод је посетио принц Александар Карађорђевић, који ју је питао која од њих две је храбрија, и Милунка је одговорила: „Флора!”, на шта је краљ наредио да и Милунку одликују Карађорђевом звездом!

У представи се преплићу животи две занимљиве и храбре жене које су се нашле у једном турбулентном времену. Ако патриотизам разумемо као љубав према својој земљи, наша редитељка каже да акције Флоре Сендс нису биле мотивисане патриотизмом.

Она је сасвим случајно дошла у Србију. У Британији је као медицинска сестра приступила одреду шкотских сестара који је стицајем околности послат за Србију, али је исто тако могао да буде послат било где, на француски фронт или у северну Африку. Њене одлуке су мотивисане потребом за авантуром, акцијом и узбуђењем, бежала је од учауреног живота и друштва у коме жена није имала превише права и слобода. У једном тренутку Милунка пита Флору зашто се бори у Србији? А Флора јој одговори питањем да ли би се она (Милунка) борила у Британији? Увреженој идеји о патриотизму, њeна прича супротставља потребу за опстанком, не пуким биолошким преживљавањем, већ за постојањем као људско биће у свој својој културно-друштвеној комплексности. За мене је било врло занимљиво да истражујем због чега и за шта се вреди борити – каже редитељка овог комада.

И Флора и Милунка су веровале у своје принципе, додаје наша саговорница, и бориле су се за слободу, пре свега своју сопствену, коју им је патријахално друштво ускраћивало, а онда и за слободу једне земље и једног народа.

Оне нису биле револуционари, али њихова дела јесу револуционарна. О улози жена у Првом светском рату тек сада се говори као и о еманципацији која се десила, јер су жене у одсуству мушкараца биле приморане да обављају њихове послове и улоге. Њихово учествовање у рату је омогућило да жене преко 30 година старости у Британији добију права гласа 1918. године. Занимљиво је да британска историја Флору Сендс бележи више као куриозитет него званичну хероину, што и приличи њеној животној причи пуној авантура, а Милунка је потпуно непозната британској публици која генерално мало зна о балканском фронту – каже саговорница „Политике”, која се нада да ће представа на пролеће гостовати у Србији.

Драматизацију комада урадила је Душка Радосављевић, костиме Снежана Николић, а поред Британаца у комаду играју млади глумци Весна Вујат и Дарко Барић. –Душка је драматург, професор и писац. Сарађивала је са познатим компанијама, и у Британији је објавила две књиге – интервјуе са редитељима и књигу о позоришту у 21. веку.Весна Вујат је рођена у Немачкој, школовала се у Лондону, а Дарко је студирао физички театар на Кент универзитету.Снежана Николић је модни креатор, студирала је на Челзи колеџу – представља редитељка свој тим.

Маја Милатовић радо се присећа и својих почетака, дипломске представе „Кафкин К” у Народном позоришту у Београду, проба за времеНАТО бомбардовања. Режира у Британији, сарађивала је са Едвардом Бондом, легендом савременог европског театра, режирала је оперу „Месечев цвет” комбинујући је са видео-артом и акробатиком, представу „Љубавник”,поставила је у Словенији. Тренутно је на докторским студијама, ибави се потенцијалом позоришта у процесу помирења у постратним друштвима.

Предлог Магацин-а:

Карађорђеве Звезде за Енглескињу и Србина
Милунка Савић – српска Јованка Орлеанка

Аутор: Мирјана Сретеновић
Извор: Политика


Напиши коментар