Србија што ближа то нижа

eu titanik v

Веровали ми или не обећањима политичара на путу ка Европској унији народ је мислио да ће ипак морати да му буде нешто боље него до сада јер Европа је ипак цивилизација… То је, међутим, постало врло, врло дискутабилно барем када судимо према њеном односу према Србији јер не само да је урушила све тековине људске цивилизавије већ је тражила да и ми себи то урадимо у име „европских вредности“. И ето, данас имамо генерацију политичара која то заиста ради.

Док се у Србији питамо чему ово масовно бежање Шиптара са Косова и Метохије и од чега да се то бранимо када „мишеви напуштају брод“ они „у Европи“ су свој план одбране осмислили.

Азиланти без земље, Шиптари са КиМ, остаће без циљаних локација по западу континента а неки у Србији мисле да ће они са Косова бити угурани у други део Србије, централни.

Док су груписани Шиптари прва асоцијаца за рат и невољу у Србији, дотле су они асоцијација беде, сиромаштва, криминала, некакве другачије невоље… једном речју – нежељене појаве у Европи јер је она „цивилизована“. Та Европа, на чијем ће путу остати како су се заклели „пионири демократије“ у Србији.

На том путу ништа није свето! Ако и буде, биће порушено! Тако се после разорених цркава, гробаља и светиња на Косову, данас у централној Србији руше такође, прво духовне вредности. Достојанство, дух, породица, слобода, истина, интегритет.

Најезда Шиптара преко Србије у Мађарску натерала је, ионако не баш пријатељски настројене Мађаре, да смисле план заштите од ове непожељне појаве. Тако је градоначелник пограничног места у Мађарској, Асотхалома, Ласло Тороцкаи коме је у више наврата забрањиван улазак у Србију због екстремистичког деловања, замислио ограду на граници са Србијом, како би се спречио улазак Шиптара који стижу са Косова и Метохије.

Америчко-мексичка граница демократије. Фото: Пулицер.орг
Америчко-мексичка граница демократије. Фото: Пулицер.орг

Тороцкаи је био лидер екстремистичког мађарског Омладинског покрета 64 жупаније, који је МУП Србије крајем 2005. године оквалификовало као екстремистичку организацију. Али, будимо реални. Према Србима се ни много „европскији“ кругови и институције не понашају боље и европскије. Осим тога он је моћда непожељан у Србији али је у свом граду најпожељнији, будући да је изабран за градоначелника.

Када ускоро будемо видели разлог због кога Шитари иду ван граница Србије, можда ће Европа истински размотрити овакве предлоге.

Отимају нам део земље који желе без икаквог напора па чак и отпора, све – уз домаћу сарадњу са европским „партнерима“. Привреда и војска исто тако одлазе у неповрат. „Србија се понаша у складу са међународним обавезама“. Разуме се, нико не наводи какве су то обавезе. Остаје нам да о томе закључујемо од ствари на терену. А на терену губимо све. Интегритет, самосталност, језик, културу… Коме онда тако нешто треба? Па, хоће ли нас и за робове? Ионако је све аутоматизовано и одавно се са робова прешло на робота.

Граница... неки из земље изађу, неки у њу уђу.
Граница… неки из земље изађу, неки у њу уђу.

На крају, када буду узели све што им дозволимо, можда ћемо се заиста наћи у неком модерном карантину. Можда ће цела Србија постати једна енклава кроз коју ће јурцати слободно само НАТО војници и страни банкари и „инвеститори“, кхм! Кхм!…

Можда је ова идеја Тороцкаиа најбоље упозорење да се манемо ћоравог европског посла или ће се пред следеће разговоре о придруживању између „цивилизоване“ на Западу и ове обичне Европе у Србији, заиста наћи зид од бетона и челика крај кога ће се бити наоружани надобудни војници са једне и гладни и сиромашни Срби са друге стране зида, који очајнички желе да га прескоче и после свега одрекну се и оно мало своје људскости не би ли „коначно ушли у Европу“ у којој више немају ништа па им се ваљда ништа не може ни замерити.

Аутор: Иван Максимовић
Извор: КМ Новине

Напиши коментар