Шта после брзине?


Lucy (2014)
Преко компјутера или коришћењем хемијске супстанце човек ће доживети преображење и постати Бог-рачунар

Један од симбола Западне цивилизације је непрестано убрзавање. Од постављања човека у средиште света током ренесансе до данас где човек настоји заменити Бога у идеји трансхуманизма. Брзина је свуда и ми постајемо брзина јер по Ајнштајновој теорији релативитета ако постигнемо брзину светлости време ће стати за нас самим тим човек ће постати свепрожимајући ентитет који је свуда и увек.

Међутим пошто је кретање таквом брзином још увек немогуће Запад се одлучио за нову врсту еугенетике где ће у симулираном универзуму података човек уплоадовати своју свест. Последња два филма Transdedence (2014) и Lucy (2014) се баве управо тим идејама, преко компјутера или коришћењем хемијске супстанце човек ће доживети преображење и постати Бог-рачунар. Коначно ће достићи висине Вавилонског торња и сломити омче биолошких окова које су научници кроз аријевску расу покушавали да превазиђу.

Светренутна присутност свега и свуда је тек почетак новог врлог света, тачније универзума. Све оно што смо гледали у научно фантастичним филмовима и серијама осамдесетих година се остварило. Исак Асимов сада звучи као дечији филм наспрам експлозије унутар симулираног универзума. Свепрожимаји медији су тек увод у човеково ширење свемиром и глумљење Бога. Тренутно и брзина светлости је сувише спора за градитеље Вавилонског торња у Бриселу па је теоретисан ворп погон који савија простор и омогућава кретање брже од брзине светлости. Поента убрзања је достизање стања у коме је човек свуда у исто време. Сада само помоћу интернет мреже али ускоро и заиста. Колонизација Марса је већ почела, а светлосни зрак је успешно телепортован. Следећи корак је претварање човека у енергију и поново материјализовање. Али да би се заиста променио свет по визији градитеља из сенке потребна је радикална промена природе човека, одузимање свега што човека чини човека и стварање празне табле која ће се пунити и брисати по потреби и пројектима.

Као што данас градитељи монетарног врлог новог света из песка у Дубаију стварају постмодерне висеће вртове тако и већ изграђену цивилизацију као Детроит претварају у прах. Простом симулираном манипулацијом инвестиција у тренутку се изграђује и уништава оно за шта су биле потребне деценије па и векови да се створи, наравно уз милионске људске жртве које не умиру ту на градилишту где настаје нови живот већ далеко у Кини где 30 милиона људи „живи“ у правим пећинама одакле смо изашли пре неколико стотина хиљада година, они су ти који плаћају цену новог врлог света који су далеко од медија и славља. Затим трансхуманизам и идеологију неолиберализма плаћају деца робови купљени у држави Мали затим продати на Обали Слоноваче да раде на какао пољима за Нестле компанију. Њихов рад и животи су уништени у пројекту Брзине, једног тржишта и играње Бога.

deca robovi

И пред том силом данашњи човек остаје немоћан. Немоћан да се бори против своје дехуманизације и против савршене машине која користи управо његов рад против њега, а његов нерад такође против њега. Као некакве генетски модификовано спојене идеје перпетуум мобиле и кваке 22 на нивоу човечанства. Коришћење потребе робова за њихово уништавање. Као што су ХИВ, вакцине или ГМО. Једноставно болести инкорпориране у животну потребу сваког човека и коришћење управо против њега, уз наравно све веће убрзавање и све веће уништавање робова који ће лешевима направити степенице одабраној елити из сенке да достигне своје највеће перверзије.

Неки у свему томе виде светлу будућност, савршенство, иновације, лакши и квалитетнији живот али само зато што не виде другу страну новчића брзине, зато што уживају у благодетима системског исисавања живота људи који нису у видокругу. И баш као у филму Луцy богата мањина са својим божанским моћима који претварају воду у вино из приватизованих отетих извора неће излечити рак, већ профитирати на лековима, неће искоренити сиромаштво јер од сиромашних живе, неће нахранити свет, јер од гладних отимају и дају себи, неће измислити одржив економски модел јер не би могли да се играју Бога. Богата елита што крстари приватним авионима неће учинити ништа за човечанство иако користи све његове ресурсе и знање. А ако којим случајем нешто добро и учине то је само нуспојава њиховог себичног деловања.

Они ће као и до сада водити ратове, изгладњивати остатак света и трудити се да достигну трансхуманизам као у филму Интерстелар где један од астронаута упада у сингуларност црне рупе одакле може посредно да утиче на све догађаје на Земљи. И управо том игром речи сингуларитетом елита жели да влада, која означава еру у којој ће човек технологијом превазићи биолошке баријере и појачати моћи од интелектуалне до креативне и такође означава средиште црне рупе у којој се материја рашчлањује и прелази у други вид енергије и у којој не постоје наше димензије као што су висина, дужина, ширина или време. То је циљ убрзавања наметнутог од стране богате елите, њихово еманирање над целим човечанством а затим и свемиром.

bogat-siromasan1

Макијавелистичка жеља за бескрајном моћи зато мора да уруши све традиционално, укључујући и спорост живота. Кувана храна није потребна таквом свету, већ на сваком ћошку брза храна, да робови могу што мање уживати а што више радити за њих. Све мање бицикли а ауто отпади све већи. Нико не иде пешке у САД-у, нема се времена прећи толику раздаљину од предграђа до вештачког тржног центра. Ако уживаш у животу на спор начин губиш профит а затим кућу и храну, губиш живот. Дакле паралела је бицикла једнако смрт, а ауто једнако живот.

Брзина више није физичка величина већ идеологија. Она је прешла из природне науке у филозофију а из филозофије у политику и економију. Судећи по историји идеологија Брзине ће урушити саму себе када достигне свој врхунац тј. кад достигне своју непотребност у тренутку нестајање брзине, исто као што се звезде урушавају у црну рупу када достигну свој максимум. Идеологија Брзине ће се урушити оног тренутка када се оствари као и данашња демократија. Биће као и све идеологије напуштена идеја која ће служити као данас нацизам заплашивању тадашњег човека.

За Магацин: Ђорђе Штефан, Дипломирани Менаџер у медијима на универзитету Мегатренд


Напиши коментар