Православне иконе вратити у Хрватску када се у ту земљу врати и избегли српски народ


Храм у селу Мајар код Ђакова један од уништених а процењује се да је заувек нестало око 7.000 икона и светиња у Хрватској
Храм у селу Мајар код Ђакова један од уништених а процењује се да је заувек нестало око 7.000 икона и светиња у Хрватској

Владика далматински Фотије изјавио је да православне иконе и духовну баштину СПЦ треба вратити у Хрватску када се у ту земљу врати и избегли српски народ. Владика је поновио тај, више пута изречен став СПЦ, када је у питању враћање од рата склоњеног духовног блага у православне цркве и манастире на територији Хрватске.
Он је упозорио да су 20 година по окончању ратних сукоба, православне цркве и манастири у Епархији далматинској и даље мета изгредника, додајући да је реч о појединачним инцидентима.

Политика подсећа да је ова епархија једна од оних које су највише страдале у ратовима 1990-их година.

„Значајно културно благо које је у време рата остало у нашим црквама и манастирима је нестало. Тај проблем се покушава ставити у други план, што је за нас као Цркву неприхватљиво“, истиче Фотије.

Спашавање, а не отуђивање

Упада у очи да се у Хрватској на неколико места о евакуисаном културном благо говори као о „отуђеном”. Тај израз наводи на закључак да је држава Србија, односно тадашња СР Југославија, организовано украла вредне предмете из српских цркава и манастира, као и музеја, католичких цркава и других колекција на територији Хрватске. Као што су, на пример, ризнице српских манастира у Срему, организовано опљачкане у Другом светском рату од челника Независне државе Хрватске.

У српском делу мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара, међутим, истичу да се не може говорити ни о каквом „отуђивању”, већ да је културно благо склоњено да би било сачувано и враћено оданде одакле је однето – „када се за то стекну услови”. То стицање услова регулисано је протоколом потписаним 2012. године између два министарства културе, наглашавају у комисији, и подвлаче да се вредни предмети враћају тамо одакле су однети.

Ако нема цркве нема ни враћања”, кажу наши саговорници из српског дела комисије. Објашњено нам је и да пре враћања одређеног културног добра српско-хрватска комисија излази на терен да утврди да ли су се стекли услови да оно буде безбедно враћено.

Све што је враћено у оквиру рада комисије, враћено је одакле је и евакуисано. Последњи повраћај културних добара био је у 2013. години и тада су враћене иконе у цркве Светог Великомученика Димитрија у Даљу и Светог Георгија у Боботи – наводи Асја Драча-Мунтеан.

Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске и саветник у Историјском музеју Србије, међутим, страхује каква ће бити судбина враћених културних добара.

Хоће ли те иконе бити безбедне у местима где више нема Срба или ће бити предмет неке нове похаре? Или ће бити преименоване у хрватску културну баштину? Такође, никада није постављено питање шта је са српским културним благом које је остало у Хрватској током ратова деведесетих година. Ја сам, на пример, био директор музеја на Книнској тврђави пре рата и до данас не знам шта се десило са платнима која су била део Книнског ликовног салона – каже Будимир.

Он наводи да су предмети који се враћају на основу протокола из 2012. године, њих 1.065, „остаци остатака” културне баштине Срба у Хрватској. Према проценама његовог удружења, непозната је судбина око 7.000 икона из српских цркава и манастира на територији Хрватске. Али, он и сам признаје да немамо јаке аргументе у рукама, попут хрватске стране која је уредно пописала културна добра која данас потражује.

Нема тачне евиденције шта се све налазило у српским богомољама у Хрватској, па тако, данас, можемо само да процењујемо шта све недостаје. Ипак, никада нисмо ни поставили питање шта се са тим десило – каже Будимир.

Враћене иконе, делови музејских збирки, приватних колекција

Што се тиче културног блага Српске цркве, враћено је, између осталог, комплетна уметничка збирка са 56 предмета манастира Крка, четири иконе из манастира Драговић, 26 икона из ризнице манастира Крупа, престона икона Богородице са иконостаса Цркве Светог Димитрија у Даљу.

Осим духовне баштине Српске православне цркве, међу враћеним културним добрима има и оних који су припадали музејима, католичким црквама и манастирима, галеријама, па и оних који су били у приватном власништву. Тако су претходних година, између осталих, враћени предмети из Градског музеја у Вуковару, Бауерове збирке, фрањевачке Цркве Светих Филипа и Јакова у Вуковару, предмети из збирке породице Пауновић из Вуковара. Фрањевачком самостану Свети Јероним враћена је 2009. године слика „Света обитељ са малим Иваном Крститељем и светим Јеронимом”, а Меморијалном музеју у Јасеновцу 6.531 предмет.

Предлог Магацин-а:

Хрватска дугује Србима 7.000 икона!
Национална срамота: Часна реч однела иконе
Судбина културног блага Срба из Хрватске
Шта Србија враћа Хрватској?
Патријарх одликовао Хрвата који је спасао српско црквено благо

Аутор: Јелена Чалија
Извор: Политика
Обрада и припрема: Магацин


Напиши коментар