Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу


српска војска на крфу

Сведочанства о Церској битки, као и о збивањима у околини бојишта дали су и странци – новинари, чланови хуманитарних мисија, истраживачи, али и војници који су се борили у редовима аустроугарске војске. Сви они су описивали величину и значај српске победе у Церској битки, али и пустош коју је рат оставио, а нарочито злочине које су аустроугарски војници починили у Србији. Дајемо тек нека од тих важних сведочанстава:

ЕГОН ЕРВИН КИШ, аустроугарски војник и писац: Слабост силе је што верује у силу

Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска – не, разбијена руља јурила је у безумном страху према граници. Возари су шибали своје коње, артиљерци су боли своје мамузама, официри и војници гурали су се и пробијали читаве колоне коморе или газили у рововима поред пута у групама у којима су били заступљени сви родови војске.

Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио да неумитна сила-воља савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује у силу.

ХЕНРИ БАРБИ, француски новинар: Први и одлучујући пораз Аустроугарске

Историја Аустроугарске је испреплетана импозантним поразима, а владавина Франца Јозефа била је импозантна у великим катастрофама. Али, до данас стари монах је могао да говори да су га победиле само велике силе – Француска 1850. и Пруска 1866. године. Данас је то Србија са десетином територије Аустроугарске и са десетином њеног становништва нанела први и одјекујући пораз.

АЛФРЕД КРАУС, аустријски генерал: Срби као ваљани непријатељи

Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, довитљиви, лукави, особито покретљиви, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, за борбу мржњом и одушевљењем загрејани, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа него Руси, Румуни и Италијани.

КАТАРИНА КЛАРА ШТУРЦЕНЕГЕР, представница швајцарског Црвеног крста: Срца рањеника су пуна поноса
Стижу рањеници. Доносе их у носилима и спуштају поред нас. Нико не јеца – све очи се сијају, чак и оне које се скоро склапају од умора, јер сва срца су пуна поноса и захвалности… Чакшире су крваве и расечене, али шта мари. Кошуље су раскопчане и копорани скинути, али ко би због тога замерио? Стотине руку спремних да помогну пружају се да окрепе оне што долазе, да им пруже освежавајуће пиће.

Предлог Магацин-а:

Записи Енглеза и Немаца о Србима из 1918-те
Други су рекли шта мисле о Србима

Извор: Политика


Напиши коментар