Аферим: Вујановић на прослави савезничког пораза, под турском заставом


Боравак Предсједника Црне Горе Филипа Вујановића у Турској, гдје се одазвао позиву на тамошњу прославу 100. годишњице Галипољске битке нема здраве логике, знајући да је тада Турска била непријатељ. Његово сједење испод турске заставе говори да није стекао ни дипломатске ни предсједничке манире, којима би чувао углед сопствене државе. Или да је бар обавијестио своје домаћине да застава Црне Горе јесте црвена, али нема још увијек полумјесец и звијезду.

4916 Аферим: Вујановић на прослави савезничког пораза, под турском заставом

Управо таква слика је пристигла из далеке, данас пријатељске Турске, на којој је отужни Предсједник Црне Горе приказан на канабету са министром правде те земље Кенаном Ипеком. И са лијеве и са десне стране, само турске заставе, нигдје црногорске.

Но, свака увреда, ако се не може везати за Београд, није предмет разматрања црногорских званичника, па ће и ово проћи незапажено.

Уосталом да ли за мислећег грађанина Црне Горе, без обзира на вјеру, нацију и остала набрајања којима манипулише режим, може бити нормална чињеница да предсједник државе одбија позив за одлазак на прославу побједе савезника Русије, а одлази на прославу годишњице непријатељске, турске побједе над савезничким британским и француским трупама?!

Како се удаљавамо од фамозне референдумске преваре, све су нам ближе силе против којих смо водили ратове током 20.вијека, а све даље оне које су такву Црну Гору браниле, или бар помагале. И то не само у смислу билатералне сарадње, него и у смислу конвертовања духа.

Паралелно, све нам је ближа свијест колаборације са окупатором, присутна вјековима, од оне која је, такође вјековима бескомпромисно чувајући дух и традицију, створила и Црну Гору и њену каснију државност.

Битка код Галипоља

Интересантно је да нигдје у штампи ових дана није могло да се прочита макар подсјећање на чувену и крваву битку код Галипоља, чију годишњицу прославља и предсједник Црне Горе. Још чудније је да се помиње само термин Битка код Чанакалеа, како се она назива у Турској, али не и у европској, ни у нашој историографији. Као да је неко хтио да сакрије мрачну конотацију додворавања актуелне црногорске политике, кроз њену значајну институцију,  у виду предсједника државе. Значајну бар на папиру.

Галипољска битка, или битка код Чанакалеа, се одиграла 1915.-1916. године.  У њој су побиједили Турци, непријатељи тада још увијек постојеће Краљевине Црне Горе, а поражене су савезнице предвођене Британцима и Французима.

Шестроцифреним бројем жртава (зависно од извора 100-300 хиљада на обје стране) са дупло више рањених, ова битка са правом носи епитет једне од најкрвавијих битака у 20.вијеку.

Турке је предводио Мустафа Кемал, који је касније добио име Ататурк (Отац Турака) реформатор и каснији предсједник Турске.

Храброст турске војске је била епска, о чему свједочи и Кемалова наредба војницима: „Не наређујем вам да нападнете, већ да умрете„.

Ми који смо у својој историји имали сличне наредбе својих официра и владара, знамо да поштујемо такав подвиг и витештво, али не смијемо заборавити да је империја са Босфора у том, као и у претходним ратовима била – непријатељ!

Вујановић је још једном потврдио ревизионистичку политику државе која за химну има стихове колаборационисте Дрљевића, умјесто  стихова књаза и краља Николе и његове велељепне „Онамо, намо“. За савезнике ова држава бира Бандерове фашисте чији наследници управљају Кијевом, а одбијају највеће побједнике и страдалнике Русе, на чију прославу Вујановић нема времена да оде!

Уосталом, режим се постидио и великих побједа својих предака у Пећи, Скадру, Бијелом Пољу, Беранама и другим ослобођеним градовима, па недавна 100.годишњица тих великих побједа прође са тишином каква се ствара само када се неко стиди таквих дјела!

Али битка код „Чанакалеа“ се морала прославити!

Нека је и од ДПС-а, али што је много- много је!

Или би требало озбиљно да схватимо Новака Килибарду, који данас рече да је „турска окупација била добра“ за Црну Гору, као што ће неко његове памети сјутра у Хитлеру пронаћи идеолога и пријатеља Црне Горе.

Извор: ИН4С


Напиши коментар