Бранко Драгаш: НЕ NATO !!!


NATO – Мали скот од Миљацке је у децембру, уз сагласност премијера Србије, потписао документ IPAP (Individual Partnership Action Plan) и тако Србију, без знања јавности и без икакве јавне расправе, практично увео у зликовачку војну организацију НАТО који нас је, ако су то садашњи политичари заборавили, а народ сигурно није, немилосрдно 78 дана бомбардовали осиромашеним уранијумом и тако Србију довели на сам руб биолошког опстанка.

Tan2015-3-18_15533931_4

Зашто су нас бомбардовали? Зашто су нас бомбардовали бомбама са осиромашеним уранијумом, које не могу да се разлажу ни после две хиљаде година? Зашто су на Србију бацили 13.000 тона осиромашеног уранијума и тако испразнили своје магацина?

Зар Милошевић није био њихов играч? Главни фактор мира на Балкану? Зашто су убили 2.000 цивила и 1.008 војника? Зашто су ранили 5.000 цивила? Зашто су циљеви НАТО зликоваца били мостови у градовима Војводине? Зашто су нам направили штету од 130 милијарди долара, коју никада нису платили? Зашто су дозволили да се са Космета протера 200.000 Срба? Зашто су читаву акцију перверзно назвали Милосрдни анђео? Каква је то демократија која се уводи бомбама са обогаћеним уранијумом?

Само политички идиоти и плаћене слуге страних обавештајних служби могу да траже да Србија постане чланица НАТО савеза за дисциплиновање нација и држава. Само политички дебили и српски одроди не виде једну те исту линију злочина према нама, која се протеже кроз читав двадесети век.

78 дана бомбардовања

Масакр српског становништва под Аустроугарском дивљачком одмаздом, одбијање савезника да превезу исцрпљену, изгладнелу и израњавану српску армију на Крф, тражење огромног новца за превоз, све док цар Романов није запретио да ће склопити сепаратни уговор о примирју са освајачима, бомбардовање Београда 1941, на Ускрс, свету недељу, у рану зору док народ још спава…

Рушење Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, савезничко бомбардовање српских градова 1944, уништавање читаве индустрије и страдање цивила и зликовачко бомбардовање осиромашеним уранијумом 1999. године, само су докази једне исте империјалне и злочиначке политике према Србима, које треба поубијати, истребити и семе им заметнути, јер су непослушни, непокорни и опасни за успостављање Новог светског поретка у коме ти Срби треба да буду робови, слуге и јефтина радна снага, уместо што непрестано причају да су небески народ, изабрани народ, да су први подарили древну цивилизацију Европи, да имају први писменост, да су топили бакар пре Хашуна, Самара и Халафа, да су имали једног бога пре реформи Ехнатона, да смо имали трговину модернију од Вавилонаца, имали ковани новац пре Асираца и писмо пре Сумера, да смо имали прву индустрију пре Кинеза, који су у долини Жуте реке узгајали просо и товили свиње, да смо потекли на Балкану, на Дунаву, и да смо ту вечно, да смо насељавали Европу и ширили своју цивилизацију, учили друге, неме народе, писмености и култури, да је златно доба цивилизације, без рата и убијања људи, било у периоду од 7,500 до 4.000 године пре нове ере, да никада више у људској цивилизацији такво доба невиности није постојало..

Сан свих утописта је да се вратимо у то време мира и љубави, кад смо дали 19 римски императора и имали средњевековно сликарство модерније од Ђота, који је наше уметнике подражавао. Да, јесу наши владари јели златним кашикама, док су европске владаре јеле буве по мочварним логорима. Да, имали смо своје краљеве и цареве, своју династију, нису требали туђини да нас уче како да водимо државу.

Замислите да је Стефану Немањи неки бриселски сатрап наређивао шта да ради, да смо имали своју цркву и свој савршени језик, на коме смо држали литургију и славили хришћанског Бога, заборављајући наше древне богове: Световид, Сварог, Белобог, Девана, Лада, Весна, Род, Вишњи, Жива, да смо 1389. устали у одбрану хришћанске Европе, која нас је увек презирала, завидела нам и тежила да нас уништи, да су нас издали и оставили на милост и немилост Османлијама, који су под Беч дошли тек 1683. године, јер је српска и словенска крв лила потоцима на Балкану, док је Европа имала хуманизам и ренесансу, да би звона на Нотр Даму звонила и славила невероватну победу храбре српске војске на Косову, над петоструко моћнијом освајачком армадом.

Да, сами смо се ослободили од Турака и поново успоставили своју, народну династију, први смо прихватали сва научно-техничка достигнућа…Дакле, није тачно да су Срби затуцани, како тврде данашњи српски политички олош. Увели смо демократске институције, женама дали право гласа пре западних демократија и никада у Србији није било верске и расне сагрегације. Никола Тесла, Милутин Миланковић и Михајло Пупин су били Срби, поносили су се својим српским родом, за разлику од данашњих издајника на власти; све су то, дакле, докази једне исте, империјалне и колонијалне, освајачке политике која хоће да нас, Србе, истреби, уништи и прецрта, док се Срби упорно боре да докажу да имају право на свој властити живот, своју државу, језик, културу и национални идентитет, да имају животно право да бране свој поглед на свет, макар и тај поглед на свет био погрешан, али је наш и ми одговарамо за све промашаје тог погрешног избора, које смо, нажалост, издајом политичког олоша, нарочито у XX веку, крваво платили.

То да Срби крваво морају да плате своју слободу и независност, свој древни језик и писмо, свој национални идентитет, то је постало неко опште место у нашем историјском трајању, као да се подразумева да је Србин рођен да гине и да је потпуно нормално да европски крвници убијају сто Срба за једног нацисту, милион Срба за једног гњецавог надвојводу, 700.000 Срба као казну што не желе да пређу у католике, као да православци нису хришћани, него дивље афричке хорде урођеника које треба трофејно убијати и главе им носити по европским дворовима да се европска господа увере како је најбољи Србин – убијени Србин.

Где је крај том историјском геноциду према нама Србима?

Ако непријатељи желе да нас униште, зашто им ми сами помажемо? Зашто српски политичари толико мрзе свој народ да га гурају у све веће трагедије? Изаћи на мегдан оружаној сили 19 најмоћнијих земаља, које вас гађају са 15 км. бомбама са осиромашеним уранијумом, док ваш ПВО не може да добаци до 4 км, лудило је психопата на власти.

Али, још већи лудаци и болесници су они НАТО зликовци који су нас гађали и убијали како би увели демократију у Србију. А највеће хуље су српски политичари који су призивали бомбардовање, који су побегли из земље и који су се радовали да се деспотски режим уништи по сваку цену, макар и бомбама са осиромашеним уранијумом.

kolaz-bombardovanje

Шта рећи о данашњим издајницима и преварантима који нас кришом уводе у НАТО? Шта рећи о тим моралним протувама који су животима невиних жртава бранили Косово и тражили да се настави рат са НАТО до последњег Србина? Данас исти ти политичари продају Космет и насилно нас уводе у НАТО. И сви политичари на власти и они скотови у опозицији, који су ове прве довели на власт, залажу се да уђемо у НАТО.

Грађани Србије, браћо и сестре, грађани и грађанке, устаните у одбрану наше независности и слободе за коју су животе дали наши славни преци. НЕ НАТО! НЕ НАТО – зато што су нас затровали осиромашеним уранијумом и данас сваке године 30.000 људи оболи од најтежих болести. То су нове жртве НАТО агресије. НЕ НАТО- зато што ће наши синови да гину за интересе Великог Брата свуда по свету где их пошаљу Вол Стрит шпекуланти да интервенишу.

НЕ НАТО – зато што ћемо да скупо плаћамо улазницу у ту алијансу, јер они не дају, него отимају. НЕ НАТО јер Србија је наша држава и ми резервне државе немамо.

78 dana BOMBARDOVANJE

***

ЗОРАН ПЕТРОВИЋ ПИРОЋАНАЦ /1953.2015/

Упознао сам га у касну јесен 1980. године, неколико месеци после формирања пољског синдиката СОЛИДАРНОСТ, који ће први започети програмирано рушење комунизма. Носио је значку СОЛИДАРНОСТ на вијетнамској јакни и причао нам шта се дешава у Пољској. Касније је довео неке представнике у Београд на јавну трибину да говоре у тада јединој опозиционој институцији СКЦ, који је те вечери био препун полицијских агената.

Дивио сам му се, јер је имао смелости да први упали бакље слободе у тамној комунистичкој ноћи. Први је наговестио промене у трулој јужнословенску заједницу. Био је харизматичан и једноставан. Насмејан. Природан. Увек са неким новим књигама у руци. Увек забрањеним или провокативним књигама. За које никада нисам чуо.Отварао нам је врата забрањене историје. Охрабривао нас да га следимо, јер он је увек био испред осталих. Није мировао, јер је журио све да сазна. Пружио ми је руку и чврсто стегао. Пироћанац!

Нисам га разумео. Какав Пироћанац? Насмејао се својим широким и ведрим осмехом, око му је засијало варницом, привукао ме себи, унео ми се у лице и добродушно поновио – ја сам Пироћанац! Није говорио као што говоре Пироћанци. Поносан је био на своје порекло. И тако је за мене остао Пироћанац. Био је београдско дете, које се одметнуло у свет. Сам. Бачен је у светске вртлоге и пливао је одлично. Говорио је енергично, брзо, убедљиво и храбро. Говорио је отворено, логично, разложно и паметно. Такав је и био сам од себе. Талентован. Самоук. Оригиналан. Непоновљив. Причао ми је о рату, страдањима, превратима, политици од Никарагве, Хондураса, Гватемале до Кубе, Газе и Либана, о Кисинџеру, Данијел Кон Бендиту, Петра Кели и генералу Бастијану, које сам упознао на трибини у СКЦ-у, о Лех Валенси и Адаму Михњику, Шимону Пересу, Нородому Сихануку, Жак Шираку и Данијелу Ортеги.

Причали смо о комунизму, неолибералном капитализму, Вол Стриту, Ал Каиди, економској шпијунажи, геополитици, причали смо о Србији и нашој будућности.

Ми нисмо били другови. Нисмо се дружили свакога дана. Дешавало се да се не видимо по неколико година, али смо се увек налазили на правим местима. Нарочито од деведесетих када се стварала опозиција. Ни после петооктобарке преваре се нисмо разишли. Био ми је близак. Мада се нисмо често виђали. Не знам како то да објасним.

Имате људе које не видите дуго, прође неко време, али када их сретнете, онда вам се чини да је време стало, да се ништа није променило, да сте пре неколико сати били са њима и настављате да водите разговоре као да нема те временске дистанце, као да вам је тај саговорник стално био уз вас, као да се сакрио негде у дубини ваше душе, да га ви не можете да откријете, да нисте свесни да је он ту, са вама, да вас посматра, разговара, сукобљава, препире и подстиче, па се поновни сусрет не доживљава као неки нови сусрет са новим човеком, који је у међувремену оседео, него као наставак вашег вечног разговора о темама које вас раздиру.

pir-1cb

Е, због тога раздирања, волео сам Пироћанца. Припадао је моме свету. Диверзантском. Није пристајао на малограђанштину и празну форму. Дизао је у ваздух лажне куле скоројевићке српске интелигенције. Није уновчио своју светску каријеру. Није постао ратни хушкач када су многа пискарала и муцави провинцијалци палили националне ломаче да би се додворили Деспоту. Презирао је деспотизам. Борио се против тоталитаризма. Није нагомилавао капитал продавајући свој бренд на вашару таштине. Остао је стамен и чврст. Веран својим младалачким идеалима. Одан Србији и српском националном интересу.

Посветио се науци и смерно радио на исправљању погрешног српског националног концепта. Обрачунавао се са нашим заблудама и поводљивошћу. Био је дечачки наиван и носио је у себи упаљене ватре слободе и правде. Није правио труле компромисе и није га било у јавности. Није понизио новинарску професију. Знао је да трпи и да носи свој крст. Није кукао. Није се жалио. Био је упоран, марљив и смеран. Био је фантастично дисциплинован у свом раду. И својим радом је све постигао.

Пироћанац је могао да напише да је новинар. Један од ретких који је остао до краја. Својим животом је одбранио струку. Није подлегао. Није се предао. Његови радови о злоупотреби медија морају да буду уџбеници младим интелектуалцима за борбу против тоталитаристичке манипулације данашње власти. Имао је геополитичку енергију и интелектуалне ресурсе које није штедео. Имао је снагу геополитичке бујице и хранио нас је геополитичким знањем. Нагло је отишао. Остало нам је једино да га читамо. Изучавамо. И следимо. Дечко, борба је тек почела. Твој осмех нам треба. За спас Србије. Нека му је вечна слава.

23. 04. 2015. ТАБЛОИД, за ФБР приредила Биљана Диковић

Извор Магацина: Бранко Драгаш: НЕ NATO !!! | СРБски ФБРепортер


Напиши коментар