Диверзантска посла 21. века: Сајбер ратовање


sajber-napad

Замислимо овакве околности: две велике светске силе су на рубу рата. У Савету безбедности пљуште међусобне увреде, на границама се воде војне вежбе, а авиони непрекидно надлећу „ничију земљу”. У главном војном штабу једне од велесила одједном – нестаје струја.

Машине се гасе, нема више рачунара, нема више могућности за успостављање сателитских веза с јединицама на терену, осматрање из свемира, издавање заповеди радио-везом, а особље се затиче у подземним бункерима у потпуном мраку. Тим задужен за одржавање система за снабдевање панично покушава да поправи ствар тражећи грешку у раду рачунара, али схватају да је програм за расподелу струје хакован! У ретким тренуцима у којима систем успева да ради пре него што поново постане преоптерећен, почињу да стижу обавештења о томе да је почео напад на њихову земљу.

Да ствар буде још гора, струја је нестала у читавој земљи. У главном граду нема уличног осветљења, мреже мобилних оператера не раде, нема никаквих обавештења зато што ни телевизијске и радио-станице немају струје. По ходницима се чују дозивања људи заглављених у лифтовима и „паметним” домовима чија врата више не могу да се отворе осим уз помоћ секире. На улицама влада свеопшта паника, чују се врисци, пуцњи и звуци ломљења излога из којих распомамљена маса извлачи намирнице. Почињу да падају непријатељске ракете.

Овако би, отприлике, могао да изгледа један успео „сајбер” напад на неку земљу и њен систем за напајање електричном струјом. Количина хаоса и панике коју би – у случају да напад успе – изазвао нестанак струје услед хаковања рачунара задужених за њену расподелу, практично је немерљив. Уз то, против њега не би било ни ваљане одбране, и то због тога што се практично сви данашњи начини споразумевања на даљину ослањају на постојање извора електричне енергије. Ратовање с нестабилном електричном мрежом личило би на гађање тенка марципанским куглицама, а најбржи начин за размену података били би голубови писмоноше.

Саботажа и шпијунажа

Напад на струјну мрежу није једини вид саботаже који неки усамљени хакер – или, пак, организован тим терориста – може да предузме. Рачунари у данашње време надзиру све, а многи кључни инфраструктурни системи у свим државама спојени су на јавну мрежу, односно на интернет.

„Ниједан хакер још увек није успео да сруши електричну мрежу, отвори брану или угаси нуклеарну електрану, али најзначајнији системи наше државе спојени су с интернетом и веома су рањиви”, каже инжењер Брајан Марфи који је дуго радио у Министарству одбране САД.

„Системи су отворени и подложни терористичким нападима из било ког краја света, те би свако ко има довољно мотива и вештине могао да изазове хаос.”

sajber ratovanje 1

Шта је уопште „сајбер ратовање”, односно информатички рат? Овај појам означава хаковање рачунара у циљу напада на стратешке и тактичке циљеве противника, или због прибављање обавештајних података – поједностављено речено, саботаже, или шпијунирања. Било да је реч о економским или ратним мотивима, циљеви се остварују на неколико начина: ширењем пропаганде и панике међу цивилима, саботажом самог система у који се убацују вируси намењени прибављању податка, неправилним радом или уништењем самог ситема, или DoS нападом којим се корисницима онемогућава да приступе рачунару тако што се онеспособљава да на прави начин обавља задатке (затрпавање упитима, инјекције у базе података, остваривање лажних веза с базом података, итд.).

Паника у САД настала је 2009. године, када су се појавили извештаји о томе да су Русија и Кина успеле да убаце вирусе у системе за расподелу струје, и да ти злонамерни програми чекају тренутак када ће бити укључени. Иако су и Кина и Русија порицале такав упад у енергетски систем САД, почеле су расправе о противмерама које би могле да буду примењене да би се држава спасила од могуће катастрофе. Најбоља смишљена мера подразумевала је потпуно укидање усклађивања рада мреже преко интернета, и свођење надзора на аутономне системе. То би био потез који би систем за расподелу струје вратио 30 до 40 година у прошлост.

Нови облик ратовања

Развојем интернета и рачунарских система најмоћније државе почеле су да улажу све више новца у ове „онлајн ратове”. Директор једног руског предузећа које се бави ракетном и свемирском технологијом осуђен је 2007. године на 11 година затвора због тога што је омогућио убацивање вируса у рачунарски систем, након чега је Кина успела да прибави податке о аеронаутичким развојним програмима Русије. Исто им је, изгледа, пошло за руком и када су САД у питању, при чему су подаци које су прикупљали имали везе са нуклеарним наоружањем и дизајном летелица, а претпоставља се да су организовани хакерски тимови кинеског министарства одбране успели да, између осталог, „прођу” безбедносне замке и у Свемирској агенцији Наса и „Боингу”.

SPionjobb

Сматра се да је развој кинеског борбеног авиона „Ј 20” заправо плод успешних сајбер напада и крађе података из база Ратног ваздухопловства САД. Џејсон Фриц, стручњак за стратешка питања сајбер ратовања, каже: „Прикупљањем технолошких знања из области војне индустрије уз помоћ сајбер шпијунаже, Кина би ускоро могла да сустигне светске велесиле, а да при том не мора да улаже милијарде у сопствене развојне програме и да губи време на истраживања.

Спрем’те се, спрем’те, хакери

Русија и САД имају озбиљну нападачко-одбрамбену политику када је у питању сајбер ратовање. У Русији јединице голобрадих хакера надзире више центара: Федерална служба безбедности Руске Федерације, чувени КГБ, али и Министарство унутрашњих послова. Осим употребе написа на „Википидији”, руским хакерима се приписује неколико успелих напада на Естонију, Грузију и Азербејџан, а 2014. године су – осим хаоса који су направили на рачунарима украјинске владе својим вирусом „змија” – оптужени и за убацивање шпијунског вируса у оперативне системе „Виндоус” у седишту Нато и Европске уније.

Што се САД тиче, Мајк Роџерс – председник Сталног обавештајног комитета Беле куће – пре две године је изјавио да „већина грађана не схвата да се њихова земља налази усред светског сајбер рата”, као и да су „информатичке претње озбиљније од претњи Ал Каиде”. Најпознатији нападачки успеси америчких „сајбер клинаца” су хаковања рачунара у Ирану током кризе која је трајала неколико последњих година, као и током рата у Авганистану, шпијунирање немачких званичника хаковањем мреже мобилних оператера, али вероватно има и много других који још увек нису откривени.

Ни остале земље не заостају у овој трци: немачка обавештајна служба БНД је 2012. године створила хакерско одељење за одбрану од информатичких напада, док Индија има посебно хакерско одељење названо NCI-IPC при Министарству за информационе технологије.

Пета генерација кинеског ловца „Ј 20” у поређењу с америчким ловцем „Ф 22”. Сматра се да је овај модел кинеског борбеног авиона направљен уз помоћ података прибављених информатичком шпијунажом
Пета генерација кинеског ловца „Ј 20”. Сматра се да је овај модел кинеског борбеног авиона направљен уз помоћ података прибављених информатичком шпијунажом

Индијска влада је након низа напада на рачунаре у Индијској агенцији за нуклеарну енергију, до којих је дошло 2013. године, најавила да се праве планови за развој сопствених информатичких система који ће смањити рањивост рачунара увезених из иностранства. Једна од најновијих „светских сајбер сила” је Иран који је протеклих година био умешан у велике информатичке нападе, али је и био жртва америчких хакера. Тај својеврсни „информатички рат” који је 2012. и 2013. године беснео између Ирана и САД, Мајкл Џозеф Грос – амерички писац и новинар – назвао је „првим званичним сајбер ратом”.

Због сразмерно малих трошкова и велике разорне моћисајбер удара, практично све земље имају мање или више организоване јединице које се баве информатичким „дејствима”. Недавно су информатичке јединице Северне Кореје постигле велики успех хакујући рачунаре чувеног „Сонија” пре него што је у биоскопима требало да се појави филм „Интервју” који је продуцирало ово предузеће, а у коме је приказана (измишљена) завера чији је циљ био атентат на севернокорејског „драгог вођу”. Хакери су успели да покраду имејлове неколицине директора, украду фајлове с филмом и упропасте рачунаре предузећа због чега су запослени неколико дана били принуђени да раде уз помоћ хартије и оловке. Након тога су објављивали личне податке директора, што је изазвало скандале у предузећу. Потом је уследио пропагандни удар током којег је прећено биоскопима који би се усудили да пусте филм, после чега се пет највећих дистрибутера повукло из пројекта, а „Сони” је на крају, под теретом великих губитака, одлучио да повуче филм с тржишта.

Поучени овим примерима и све већим буџетима које на коришћење добијају чете рачунарских залуђеника, слободно можемо да тврдимо да ће у свим будућим ратовима, ма како они буду изгледали, дивизије хакера играти велику улогу. Можда неко од тих млађахних војника ускоро добије и орден за изузетну храброст, или неки нови орден за „сјајну замисао”, или „алгоритам који је одлучио битку”.

Предлог Магацин-а:

Спремте се спремте хакери, Амери оће борба да буде
Велики глобални „играчи“ увелико се спремају за светски информатички рат
Кинески хакери украли тајне америчке ПВО
Аутернет: Информациони рат новог облика
Касперски: Нови вирус доноси крај света какав познајемо

Извор: Политикин Забавник


Напиши коментар