Ми данас немамо државу и све институције су стављене у службу нашег нестанка


vostani srbijo grafit v
Сатирање и нестанак српске нације представља веома озбиљан подухват ватиканско – илуминатско – германски. Тешко да је било који народ толико страдао, као што су Срби страдали за слободу и Србију. Злочини и погроми, начин на који су изведени, спадају у домен најстрашнијих страница крваве људске историје. Храброст и оданост слободи, хероизам – то је оно што је красило наше славне претке.

На жалост, ратовања и огромне жртве нису довеле до развоја сопствене државе већ су послужили као излаз за сараднике сила осовине и стварање заједница које су нас најскупље коштале. Највеће поразе – као народ – доживели смо током комунизма који нас је расрбио и обескоренио – тада смо престали да будемо Срби – православци и нисмо више знали – ни ко смо, ни шта смо, ком и каквом народу припадамо, од кога потичемо, шта су за нас Винча и Лепенски вир, шта је за Србе – Србија и шта је Косово.

И Голи оток, и Удба и КОС су урадили важан део посла. Утерали страх у људе на један неискорењив начин. Јер, ништа није горе него када ти припадници сопственог народа раде о глави и када ти ослушкују сваки потез – тражећи да чују да ли је још жив Србин у теби, па на најмањи знак да јесте, прогута те мрак.

Сада је ситуација оваква: погром се спроводи невидљиво – преко медија, образовног система и тзв.културе, преко закона и подзаконских аката – правног система Новог светског поретка и његове – ђаволове адвокатуре.

Ако назови држава Србија не обележи 900 година Немањића, Балканске ратове, своје јубилеје и победе кроз историју, ако не обележи дан државности, ако их медијски прећути и на дан државности емитује на националном сервису ромске мелодије и при том ни једну српску; ако све камере и телевизије од јутра до вечери говоре о Светском дану Рома – у које се улажу огромна средства – финансијска и инфраструктурна + ради се тренутно о милион и по људи – а наша деца се протерују на запад, и то несвесна ком народу припадају – онда је то крај – уколико се тај процес не разуме до краја и не покрене обнова  изнутра.

Биљана Ђоровић
Биљана Ђоровић

То је немогуће урадити уколико људи наставе да гледају телевизију и први корак је избијање непријатељу „из руку“ његовог најјачег оружја. Треба ширити свест о томе шта нам медији раде – шта се ради у образовном систему – свако у својој средини и јавно. Ове смрадове је веома лако победити, али захтева уједињену, осмишљену акцију – повезивање и време. И, све, као и увек зависи од Русије и од – нашег наталитета.

Треба разумети да ми данас немамо државу и да су све институције стављене у службу нашег нестанка. Све – укључујући СПЦ, односно њене челнике. Све је усмерено на то да Срби престану да воле Србију и да одустану од дужности која каже да за своју земљу – мораш бити спреман да даш и свој живот.

Без љубави према Србији, без осећаја дужности – нико не може да има земљу. Узеће је овај или онај.

Ромска држава настаје захваљујући огромном апарату Новог светског поретка – од депортације до огромних пара и огромног броја људи који је укључен. Све је ту покривено и све иде ка томе да они постану народ, а ми да то престанемо да будемо. Али, борићемо се. Епигенетика је на нашој страни.

Да поновим речи руског академика који је на питање Срђе Трифковића у време олигархског черечења Русије – Да ли има спаса за Русију – одговорио: „Као научник, физичар и математичар – ја бих вам рекао – да спаса нема. Међутим, као православни хришћанин – који верује у Бога – знам да су чуда могућа а самим тим и извесна“.

Чуда су могућа – дакле и извесна.

Аутор: Биљана Ђоровић
Извор: СРБски ФБРепортер


Напиши коментар