Александар Бећић: Вучићу, позови Бајдена


vucic-i-novinari

Од интервјуа са Александром Вучићем на телевизији Б92 и нисам очекивао ништа више од онога што сам видео: ништа. Тек понеки покушај провокације, понеки покушај опонирања и сабијања првог човека владе Србије у ћошак из ког не може да изиђе. Салонско новинарство. Са прозивањем „хајде сад ви колега са вашим питањима“. А наспрам Вучића – три јака новинара. И водитељ.

Једну једину ствар коју сам, у тих два сата од Александра Вучића чуо, спреман сам без резерве да подржим: најавио је да ће казне за насилнике у породици бити драстично веће као и да ће насилници бити у посебном регистру. Хајде. Одмах. Учините то.

Све остало што је Вучић говорио о себи, односно о држави Србији (тј. њему, јер – држава – то је он) и његовој влади може се описати једном једином реченицом: уста моја – хвалите ме.

Јер, наравно, премијер је непогрешив. И његови министри, наравно. А међу њима, најнепогрешивији су Братислав Гашић и Никола Селаковић. Тако се мора закључити – јер на конкретно питање Свете Марјановића (Блиц) „зашто без потребе штити неспособне министре“, Вучић је одговорио: „не слажем се с вама“. На Марјановићеву констатацију да “Селаковићев ресор није радио пет месеци, што је показатељ да је неспособан“, Вучић опет одговара „не слажем се с вама“. Никола Селаковић у том тренутку постаје заправо српско отелотворење „блиставог ума“, јер је направио најбољи акциони план. Сиц! То што (према Вучићевом признању) судови не раде довољно брзо и како треба – није знак да Селаковић не ради како треба. То што чудни људи (да будемо пристојни и не квалификујемо оне који су ослобођени на судовима кривице) пуштени на слободу – не значи да Селаковић не ради како треба. То што 2.8 милиона случајева стоји по фијокама, не значи да Селаковић не ради како треба. То што Тужилаштво стално извиси пред судовима – не значи да Селаковић не ради како треба.

Исто је и са Братиславом Гашићем. Керамичар је најбољи од свих министара одбране које смо икад имали (осим оног Вучића, који је 2012. био кратко – министар одбране). То што је прекршио процедуре због чега је – на крају крајева – седам особа изгубило живот 13. марта 2015. – није знак да он не ради како треба. Његова политичка и морална одговорност (према Вучићу) не постоји. То што начелник Генералштаба каже да није испоштована процедура – не значи да је Гашић погрешио. А не. То што је омбудсман Саша Јанковић прошао преко правог минског поља које му је поставио министар Гашић – не значи да је Гашић погрешио. То што је Гашић оптужио Јанковића да је убица – није знак да је Гашић погрешио. Уосталом, он (Вучић) се састао са омбудсманом. И сада ће све бити у реду.

Александар Вучић није имао разлога да буде нервозан ни због других питања. Тамо где му је било нагодно – преузимао је кривицу. А ко може да му каже ишта на то?

Ето, рецимо, Надежда Гаће (Нови Магазин) га је питала зашто нема пројеката. А Вучић каже – немамо људе који их пишу. То је – опростите – већ безобразлук. Дакле, ако имате политичку странку у којој је 450.000 чланова; ако имате странку у којој је више од 500 доктора наука; ако имате странку у којој имате преко 3.000 разних стручњака у економским наукама, онда не можете да обавестите Србију како пара из Европе нема зато што нема ко да пише пројекте.

Било је, уистину много испразних тема. Говорило се (али благо) о платама, пензијама, дефицит, суфициту… Реконструкцији владе, изборима… О (не)слагању са Томиславом Николићем… Ма, говорило се о свему. Али – ништа. Мој цењени колега Ведран Иванковић је на Фејсбуку написао да “интервју из ког се не може направити вест – није добар”. Потпуно се слажем.

Да није било Вучићевог хвалисања, тачно се не би могла ни вест написати.

После три године хваљења са братом шеиком (а ММФ је Вучићу, успут буди речено, предложио да од њега позајми још неку милијарду) – Херој од Фекетића је решио да се похвали и прекоокеанским везама. Са Џорџом Бајденом. Према Вучићевим речима, интелектуално и политички најзрелијим саговорником кога је имао. Само да то не сазна Ангела Меркел (која ће, иначе, доћи и преспавати у Србији). Са њим (Бајденом) се Вучић чуо неколико пута. А онда му је Бајден рекао:

“Ево ти телефон, можеш да ме позовеш кад год хоћеш!”

Е, па, благо мени! Шта мени, благо нама! Сад ће Вучић да зове Бајдена свако мало. Као што је звао брата шеика. Ако ускоро почне да Бајдена зове братом, забринућу се. Јер, постоји само једна организација у којој се чланови међусобно називају браћом.

Да скратим, сад већ крећу емисије које желим да гледам: ако мислите да сте нешто пропустили што нисте одгледали емисију која је емитована у термину покојног Утиска недеље (који се од јесени опет враћа на Б92) – одмах да вам кажемо – нисте. Нажалост. А ако желите да сазнате шта је све Вучић рекао, а ви лепо – правац на страницу Б92. 

Александар Бећић

Извор:Vučiću, pozovi Bajdena – Kolumnista

Преузето са: Српска Акција – Вучићу, позови Бајдена


Напиши коментар