Банкаркси Елдорадо: У Србији има више банака него у неким знатно развијенијим земљама

bankari 1
Фото: Новости

Експанзија страних банака у Србији наступила је пре 13 година, када су се пре свега Аустријанци и Грци утркивали ко ће пре и више да се домогне нашег тржишта. Врло брзо се показало да су за то имали разлога – профити банкара су расли. Ни камате које су и по неколико пута биле веће од оних које су ти страни банкари зарачунавали у матичним земљама нису биле препрека за задуживање. Сада ће данак да плате и банкари и дужници.

У Србији послује готово 30 банака, док је у знатно развијеним земљама тај број двоструко или троструко мањи и одатле све су чешћи наговештаји да ће смањивати своју банкарску мрежу. У Белгији, на пример, која је далеко развијенија и богатија од нас, увелико се полемише да ли су им потребне четири велике банке, док код нас овај епитет има дупло више банака.

Код Белгијанаца послује, иначе, укупно 15 банака. При томе, у овој земљи од једанаест милиона становника просечна плата је око 4.200 евра, а штедња по глави становника већа од 67.000 евра. Белгијски финансијски стручњаци сматрају да је присуство четири велике банке на њиховом финансијском тржишту неисплативо и неодрживо на дужи период. То су и оцене у студији консултантске куће КПМГ и пословне школе „Влерик“.

Према нашим званичним подацима, просечна зарада у Србији износи око 380 евра, а сваки грађанин по статистици има на штедњи око 1.100 евра. Такође, подаци Кредитног бироа, показују да су грађани у Србији готово престали да се задужују и кредитна активност банака бележи минус, односно зајмови се углавном враћају. При томе, у порасту је и број ненаплативих позајмица, тако да сваки десети кредит банке не могу да наплате грађанима. Или, када су у питању кредитне картице, ту је ситуација знатно тежа, и готово 18 одсто плаћених рачуна не може да се реализује. Још је гора ситуација са привредом. Банкари у Србији истичу да је 23 одсто одобрених зајмова сврстано у категорију лоших и да су ненаплативи кредити предузећа тешки и до четири милијарде евра, од укупно одобрених 12 милијарди евра.

Код нас је експанзија страних банака наступила пре 13 година, када су се пре свега Аустријанци и Грци утркивали ко ће пре и више да се домогне нашег тржишта. Врло брзо се показало да су за то имали разлога – профити банкара су расли, јер су наши грађани и фирме похрлили да се задужују после деценијског испосничког живота без кредита. Ни камате које су и по неколико пута биле веће од оних које су ти страни банкари зарачунавали у матичним земљама нису биле препрека за задуживање. Сада ће данак да плате и банкари и дужници, јер је степен кредита који не може да се наплати у просеку око 23 одсто и наставља да расте.

ibankari 2
Фото: Новости

– Србији није потребно 28 банака – каже Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији.  – Генерално, на нашем тржишту банкарска мрежа је предимензионирана и оптерећена високим кредитима. Наиме, број банака и њихова структура нису оптимални. На то недвосмислено указују перманентан пораст спорних и ненаплативих кредита, и све већа потреба за докапитализацијом појединих банака, редукција пословне мреже и све учесталије смањење броја запослених. Забрињавајућ је и пад нове кредине активности, обнављају се углавном постојећи и чекају кредити из субвенције. Нема ни обнављања такозваних крос-бордер, прекограничних кредита и, на тај начин, константно је враћање новца у матичне банке у иностранству.

Ко ће још доћи

Долазак у Србију нових реномираних банкарских групација из ЕУ, према мишљењу Бранка Живановића, не треба више очекивати. Нешто се може очекивати од исламских банкарских групација и арапског капитала који ће више инсистирати на гринфилд моделу уласка него на преузимању банака које смо спремни да им понудимо.

Предлог Магацин-а:

Банкарима за „ситне“ провизије дајемо крупан новац
Банке нас пљачкају провизијама и накнадама

Извор: Новости

Напиши коментар