Батина је из Владе изашла


bejzbol-palica
Бејзбол палица – алат јуришних одреда Синише Малог и есенесоваца

Протекле две недеље, група непознатих разбојника наоружана бејзбол палицама и са подршком багера, физички је напала грађане савског приобаља, на оном делу где је Aлександар Вучић замислио да ће бити његов чардак ни на небу ни на земљи, под називом „Београд на води“. Узгред, порушили су неколико барака између Железничког моста и моста Газела, на десној обали Саве код Београда, у којима је живела градска сиротиња. Остатак становника овог краја организовао се и супротставио насилницима који су се самоуверено позивали на свог „послодавца“, градоначелника Београда, Синишу Малог. Позвана је полиција, али са рушењем није настављено, јер су становници одбили да изађу из објеката у којима живе, а полиција није хтела да пружа асистенцију без одлуке суда.

Становници београдског приобаља реке Саве, осетили су бич Вучићевог режима на својим леђима. Након дивљачког напада градских власти по наређењу Синише Малог, а под изговором да је изградња „Београда на води“ почела, становници овог дела града су у међувремену организовали страже. Тако самоорганизовани, припремили су се да пруже отпор људима који се представљају као службеници градског стамбеног предузећа и који тврде кажу да их шаље лично градоначелник Београда, Синиша Мали.

Објашњење градских власти је да се терен мора почистити за арапске инвеститоре, који ће ту изградити нови и лепши Београд на води, док је сиротиња која ту живи превише ружна и бедна да би се башкарила на тој локацији.

Грађани који су предвиђени за расељавање, подсећају да се људи на овој локацији живели још од краја Другог светског рата. Земљиште правно припада Железницама Србије и првобитно су радницима железнице овде дељени станови у зиданим објектима, или баракама. Касније су се досељавали и људи који немају везе са железницом. Неки су бесправно подизали објекте, неки су се мењали са радницима који су стекли права, а неки су чак и купили плацеве и успели да се укњиже. Већина њих на тој локацији нема ни где да оде када им поруше објекте у којим живе. Када је цела прича покренута, функционери Српске напредне странке обећавали су да ће свима решити стамбено питање, када су их обишли пред последње изборе.

Они који су пристали да оду, добили су станове и уговоре у којима је писало да могу у становима да остану годину дана бесплатно, под условом да уредно плаћају рачуне за струју и инфо стан. На питање шта да раде када прође годину дана, нису добили одговор.

Према сведочењу присутних неки од станова које су доделили људима били су толико прљави да се у њих није било могуће одмах уселити. „…Порушили су уџерицу у којој сам живео без да ми дају икакав папир, рекли су да ћу уговор добити тек када се уселим на другу локацију. Када су ми показали стан у који треба да се уселим, нисам могао да верујем колико је неуслован и прљав“, прича нам један од оних несрећних људи који су пристали на услове Синише Малог. Он прича да је један прозор на стану био поломљен, и да су унутра живели голубови, па је цео под био прекривен птичјим изметом.

-Питао сам да ли ће барем неко почистити стан пре него што у њега уђем са породицом, прича ова жртва сулудог пројекта „Београд на води“, и каже да му је градски службеник кроз смешак рекао, да ће „говна морати сам да почисти“! После тога му је дао уговор да потпише, под условом: „ако не потпише неће добити кључеве од ћумеза…“.

Ове вести су се брзо рашириле, па су остали становници одбили да добровољно изађу из својих домова. Људи за које се не зна ко су, али се зна да су се позивали на Синишу Малог, избацивали су их напоље и потом им је багер рушио домове.

Видевши каква је мука снашла комшије, остатак заједнице се организовао и физички су стали испред екипа за рушење и багера. Од тада је прошло више од две недеље да више ниша није срушено, али је у неколико наврата дизана узбуна како би се грађани окупили и спречили рмпајлије који су још неколико пута долазили.

Насилно исељавање насеља Бара Венеција због „Београда на води“, није заобишло ни раднике Железница Србије из београдског насеља који су и застрашени и преварени од стране солдатеске Синише Малог и Aлександра Вучића. Чак је и стадион ФК „Железничар“, који је основан 1924. године, први порушен заједно са службеним просторијама, у дивљачком налету напредњачких хорди. Њима у замену нуди станове у закуп на годину дана! A, шта после?

Неки од њих, добили су станове као „нужни смештај“ од Железница Србије. Раднике Железнице Србије преварила је и њихова правна служба, која се ставила на располагање мафији окупљеној у градској влади.

У међувремену, спрема се „коначни обрачун“ батинаша Синише Малог, све док не протерају и последњег човека са савског приобаља, где треба, према предању арапског шеика Aлабара, да никне „Београд на води“. За тридесет година, кад помре пола данашње Србије. Вучићевим батинашима који бију за рачун градске владе Београда, важно је да ревносно туку и застрашују у име неке лажне и недокучиве „боље будућности“. Хоће ли се ускоро та батина окренути против њега и његових бандита?

Вук Станић

Извор: .:: Magazin Tabloid 336 ::.


Напиши коментар