Драгослав Бокан: Куманово 2015. године


Драгослав Бокан
Драгослав Бокан

Тачно 103 године од оног код македонских Словена срамно заборављеног Дана Победе српске војске над Турцима. Под јуначки развијеним крсташ-барјаком српске војске (и легендарног хероја, мајора Војислава Николајевића), истеривали су се – жртвеним јуришима у пркос смрти – реални непријатељи и мрачни демони вишевековног ропства.

Бугари су тада освојени и на мировним конференцијама добијени део Македоније претворили у недељиви део Бугарске, Грци су трајно задржали свој део Македоније, а само је онај трећи, вардарски, српски део – постао будућа независна Македонија (прво као једна од југословенских социјалистичких република, а онда и као суверена и независна земља).

Разрушили су српско војничко гробље, искривили прави значај ове велике историјске победе, прогласили Србе – окупаторима и странцима ”на македонској територији”.

Новопостављена увредљива плоча на Кајмакчалану: Србија окупаторска војска у БЈРМ
Новопостављена увредљива плоча на Кајмакчалану: Србија окупаторска војска у БЈРМ

А онда су, после свега, решили да се и коначно одвоје од скраћене Југославије и сами окушају судбину на балканској ветрометини.

То су урадили у најтежем тренутку по нас овде, одбачене и заборављене од свих којима смо, својим животима и крвљу, освајали (и затим поклањали) слободу.

И тако су сами упали у рупу која је (заједничким трудом свих бивших екс-југословенских народа и њихових међународних тутора) копана и ископана Србима и Србији.
У тоја рупи су их сачекали крвожедни и екстремно агресивни Шиптари свих врста (њихови домаћи, косовски и албански јуришници) и сад им прже чорбу.

То је суштина оног што се дешава ових дана у Куманову, а сутра ће се проширити и на друге делове ове накриво насађене земље…

То, опет, не значи да наоружани Шиптари у ”ОВК” униформама нису зло, напротив. И те како јесу, али то није најважније у овој причи. Баш као ни амерички покушај благовременог пресецања руског гасног ”Турског тока” на најрањивијем и стратешки најкомплекснијем месту.

Све то, наравно, постоји и игра одређену улогу на спољашњем нивоу актуелних догађаја – али није тако битно за даљи живот и преживљавање грађана Куманова, али и свих других Македонаца (напросто шокираних невиђеном бруталношћу терористичких напада шиптарских бандита).

Али, то је тема за новине, не за мене. Мене занима стварна позадина свега овог и прави разлози македонског пораза, слабости и расула. А они се не могу ишчитавати и наћи у новинама и ”било где”.

Најбитније је схватити да нема последица без реалних узрока, нити узрока без одговарајућих, сасвим конкретних последица. И да је македонска судбина сада ИСКЉУЧИВО У РУКАМА „МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“ и ту сигурно неће бити неких важнијих (и за Македонце срећнијих) промена…

Шиптари показују вољу за опстанком и борбом (без обзира на број страдалих и све могуће и немогуће непријатеље) и у томе је њихова снага.

Свако ће добити по заслузи, у неизбежној судбинској жетви, која ће доћи након свега до сада учињеног (и неучињеног).

П. С.
Ја имам неколико македонских пријатеља и са њима никада не причам о политици и историјским пропустима ове или оне стране (и врсте).
Са њима се дружим на људској основи и у пријатељској фреквенцији, не мешајући нужно и неспретно живот сам са политиком.
Али ми то пријатељство не смета да изводим праведне и аналитичке закључке по питању наших међусобних односа.

Предлог Магацин-а:

Македонија: „Владика Јован писао из затвора: Малтретирају ме!“
Пореч – сведочење заборављених српских потомака
О перфидној асимилацији Срба у Македонији (1,2,3,4)
Македонија: Споменике Србима руше, војницима Рајха дижу

Извор: Драгослав Бокан


Напиши коментар