Држава ни после годину дана не зна шта се догодило у Обреновцу


Фото: helivideo.rs
Фото: helivideo.rs

Према подацима до којих је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), државне или научно-истраживачке институције из области водопривреде још нису направиле стручну анализу поплаве, нити им је то тражено.

Осим што би садржавала детаљно објашњење догађаја од 15. и 16.маја 2014. године, анализа би посебан значај имала за становнике тог подручја – јер би на основу ње у будућности лакше било спровести одбрану од поплава.

Професор Шумарског факултета са Одсека за бујице и ерозију Ратко Ристић каже да је, с обзиром на количину доступних података, такву анализу могуће направити и на стручан начин реконструисати како је дошло до плављења Обреновца.

„Сада се ради оно што је поправка, крпљење и чишћење оне инфраструктуре која је постојала и у мају 2014, а колико је она била довољна, знате и сами“, додаје Ристић.

Још у новембру прошле године ЦИНС је писао да државни органи и институције нису направили анализу узрока поплаве. Одговори надлежних институција којима је ЦИНС послао захтев за достављањем детаљне анализе поплава показују да се до данас готово ништа није променило. Једини достављени документ био је извештај Београдвода – направљен неколико дана после поплава и на само једној страници.

У плану је израда студије о сливу реке Колубаре, која би, како је речено новинарима ЦИНС-а, требало да обухвати и Обреновац, али која ће се примарно бавити унапређењем заштите у будућности.

Према документу Министарства пољопривреде и заштите животне средине под називом “Оперативни план одбране од поплава за 2015. годину”, анализе поплавних догађаја требало да би да направе Институт за водопривреду Јарослав Черни или предузеће Енергопројект Хидроградња.

У Енергопројекту су за ЦИНС рекли да се баве “решењима хитних радова за отклањање штетних последица поплава и анализом трошкова одбране и штете од поплава“, али и да им анализу поплаве нико није наручио.

Директорка Завода за уређивање водних токова у Институту Јарослав Черни Марина Бабић Младеновић објаснила је новинарима ЦИНС-а у новембру 2014. године да Черни такве анализе ради тек пошто нека од државних институција то наручи. До сада се тако нешто није догодило.

Републичка Дирекција за воде, као део Министарства пољопривреде, је као одговор на захтев за приступ информацијама ЦИНС-у доставила извештај Београдвода о поплави у Обреновцу, списак оштећених насипа са фотографијама и допис Србијавода у коме се наводи да ће УНДП финансирати студију о сливу Колубаре, за коју је већ завршен пројектни задатак и чија ће израда трајати око годину дана.

Из Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја такође нису наручили анализу али су и они навели да се планира израда студије о Колубари, у коју је „могуће да ће бити укључени и подаци за Обреновац.“

Извештај Београдвода који је Дирекција за воде доставила на ЦИНС-ов захтев за детаљном анализом поплава написан је на само једној страници – годину дана раније. У извештају се наводи да је вода пре Обреновца пробила насип, прелила га на неколико места у Обреновцу а потом га поново пробила на Сави. Као узроци хаварије идентификовани су велика количина воде у рекама и земљиште које је већ било натопљено водом.

Према ситуацији коју су на терену затекли новинари ЦИНС-а прошле године и коју су саговорници из Београдвода потврдили, извештај Београдвода чак садржи и грешку, јер на два места у Обреновцу насипи нису преливени него пробијени.

Аутор овог извештаја, технички директор Београдвода Владимир Баталовић, објашњава да је могуће да је дошло до грешке јер га је саставио непосредно после поплаве, крајем маја 2014, како би градским властима „укратко објаснио шта се тих дана дешавало“.

„Оно што је касније рађено није у надлежности Београдвода, нисмо ми ти који треба да правимо анализу. То ради Републички хидрометеоролошки завод и мислим да је, Јарослав Черни као институт био упућен”, додаје Баталовић.

Професор Шумарског факултета Ратко Ристић каже да овај документ не може да представља адекватну анализу поплаве у Обреновцу јер „јавна предузећа немају капацитет нити им је у опису посла да је ураде“. Такву анализу би, према његовим речима, морала да уради нека научно-истраживачка организација, по наруџби Министарства.

Идентичне делове текста из овог извештаја садржи и Извештај о елементарној непогоди – поплави, који је поднела Влада, а усвојила Скупштина Србије 18. јула 2014 године.

„С обзиром да нико нема оверен, потписан, печатиран извештај који објашњава (…) ми не знамо шта је било у поплавама“, каже Ристић.

У Оперативном плану одбране од поплава идентификоване су хидролошке, хидродинамичке, хидрауличке и филтрационе анализе. Хидролошких података о мајској поплави има у неколико извештаја и реферата Републичког хидрометеоролошког завода. Према достављеним одговорима ЦИНС-у, нема података попут оних како су бујице река дошле до Обреновца и зашто су пробиле насипе.

Како је за ЦИНС објаснио професор Ристић прецизна анализа узрока поплава требало би да садржи карактеристике самог простора (особине земљишта, корита, шума…), као и детаљне податке о поплавним догађајима. Према његовим речима, све ове податке је касније могуће математички обрадити, направити одговарајуће карте и добити “јако прецизну идентификацију узрока на конкретној територији.”

Сличног става је и директор Завода за хидрогеологију и изучавање режима подземних вода у Институту Јарослав Черни Милан Радовановић:

„Она би могла тачно да покаже шта радити с тим великим водама, је ли могуће заштити Обреновац, како се штити, да ли реконструисати насипе, да ли измештати, колико ретензија (…) да ли има места да се спакује 200 милиона кубика воде.“

Професор Географског факултета Славољуб Драгићевић каже да је неопходно направити анализу протицаја Колубаре и њених притока, „како би се утврдило која је количина воде доспела на територију општине Обреновац.” Он објашњава да је то могуће урадити преко трагова воде на терену.

Извор: SEEbiz


Напиши коментар