Европска „правда“: Хрват референт у Стразбуру кочи повраћај српске имовине у Хрватској!


Међународни суд правде у Стразбуру. Фото: Reuters
Међународни суд правде у Стразбуру. Фото: Reuters

Референт из Хрватске у Стразбуру кочи тужбу за поврат српске имовине из ове државе! Покушавајући да окончају вишегодишње муке и поврате своју имовину у Хрватској, српски држављани и предузећа ударили су о зид, ни мање ни више, већ Европског суда за људска права у Стразбуру, који иначе представља последњу наду у потрази за правдом. Да ли ће њихова тужба, односно представка, уопште стићи до судије у Стразбуру одлучује запослени у секретаријату овог суда, а то је у овом случају био – хрватски држављанин Звонимир Матага!

Адвокати из канцеларије „Ристић и партнери“ указали су јуче на ситуацију да се бројне представке српских грађана пред овим судом одбацују због процедуралих разлога, и позвали владе Србије и Хрватске да покушају да реше тај проблем. Српској фирми, коју је заступала ова канцеларија, тако су заувек затворена врата Европског суда за људска права, а да њихов случај до судија – није ни дошао. Представку ове фирме, како кажу, одбио је референт, хрватски држављанин, запослен у секретаријату суда. И то, како наводе, без икаквог образложења.

Правило 47, уведено од јануара прошле године, захтева да се, приликом подношења представке овом суду, стриктно поштује и – максималан број страна, иначе ће апликација бити одбачена.

Сумња

Адвокат Гордана Керкез рекла је да овакав поступак може да отвори сумњу у независност и сврху суда у Стразбуру. – Грађани више немају гаранцију да ће, ако су прошли поступак пред националним судовима, о повратку имовине расправљати у суду у Стразбуру – рекла је Керкез, наводећи да адвокатска канцеларија не алудира да је суд пристрасан орган и да има мане у раду, већ да мора да постоји систем контроле, али и да се нада и поверење српских грађана у суд у Стразбуру, морају свести у реалне оквире.

– Суд у Стразбуру је заузео формалистичко становиште и нас правнике доводи у забуну: правило 47 искључује било какво неформално достављање представки, што је било дозвољено до пре две године – каже за „Новости“ адвокат Зоран Ристић. – Да ли је то правило уведено због Србије, као земље, или због великог броја представки, којих је из Србије било око 40.000 у протекле три године пред овим судом, не знам. Суштина је да ова прва одбијеница, иако није стручна већ представља неформално одбијање апликације, може да доведе до ланца одбијања права на повраћај имовине српских држављана и фирми, која вреди више од милијарду евра.

Канцеларија „Ристић и партнери“ заступа 10 предузећа у стечају, која у Хрватској потражују своја одмаралишта.

– За тих десет фирми још нисмо завршили први део приче пред хрватским правосуђем, али и то ће брзо бити окончано – наводи Ристић. – Плаши ме чињеница да је могуће да се моја апликација, као адвоката коме је ово ужи фах, одбаци, а да не буде ни изнет пред судско веће. Зато упозоравамо да је потребно да се пракса промени, рад суда у Стразбуру поједностави. Увођењем правила 47 овај суд је довео правни систем до апсурда, да је важнија форма од суштине. Јер ви практично не знате због чега су вам апликацију одбацили. Само вам саопште: „Не узимамо вашу апликацију у разматрање, она није изнета пред веће суда, нити ће бити изнета, већ је уништена“. И та прича је за клијента завршена – за сва времена.

Фото: Новости
Фото: Новости

Иначе, имовину у Хрватској потражује велики број предузећа. Само вредност зграда, станова и одмаралишта наших фирми и општина у Хрватској, у тренутку распада СФРЈ, била је 1,8 милијарди евра. Ово су показале тадашње процене Републичке дирекције за имовину. Своју имовину у Хрватској оставило је, према проценама, од 300 до 400 српских предузећа, међу којима је велики део приватизован, или је у стечају.

Муке по процедурама

Да би дошли до Стразбура, у жељи да остваре своје право на поврат имовине у Хрватској, грађани и предузећа из Србије прво треба да прођу све правне процедуре у Хрватској: од општинског, односно трговачког суда, преко жупанијског, односно високог трговачког суда, потом Врховног, па Уставног суда. Сви ти поступци заједно трају бар девет година. Тек потом могу да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.

У наредном периоду, како се очекује, пред овај суд би требало да стигне чак 7.000 апликација, која се односе на повраћај имовине у Хрватској.

Извор: Новости


Напиши коментар