Годишњица масакра у Одеси обележена у Косовској Митровици (ВИДЕО)


Страдалима у Одеси и у Косовској Митровици запаљене свеће за спас мученичких душа
Страдалима у Одеси и у Косовској Митровици запаљене свеће за спас мученичких душа

Претходно је тог јутра за жртве масакра служен парастос у катакомбном  храму „Свети Сава“ Епархије Рашко-призренске у Егзилу. А у 19.00 часова испред споменика руском конзулу Шчербини, овдашњи Срби су се окупили како би запалили свеће и још једном се молитвено сетили жртава овог масакра.

„Памтимо Одесу“ био је једини натпис виђен на овом скупу у организацији СНО „Срби на окуп“.

Ово је један од начина да се то не заборави, да се памти“ рекао је Игор Војиновић, члан руководства „Срби на окуп“. Он је додао да су после служеног парастоса дошли да и овде запале свеће за спас свих душа трагично настрадалих мученика у Одеси.

Другог маја прошле, 2014. године, након крвавих протеста на Кијевском Евромајдану, свргнут је легално изабрани режим и на власт су дошли заговорници бесмисленог учлањивања у Европску унију, а заправо екстремни и неофашистички настројен „Десни сектор“.

Једна од присутних на овом помену Биљана Новаковић из овог града, рекла је да „смо данас овде зато што се навршило годину дана од трагичног страдања православних Украјинаца у Одеси од руку неофашиста и противника православља. Ми са њима можемо да саосећамо у сваком смислу јер смо и ми овде, на Косову и Метохији, страдали тако да и памтимо заједно са њима„.

odesa kmГотово истовремено са узурпацијом власти одред ових екстремиста кренуо је на исток земље како би се обрачунао са својим народом руског порекла који није прихватао нелегалну узурпацију власти иако није исказивао ни најмању жељу за сукобима.

Први град на путу екстремиста Десног сектора, била је Одеса. Људе, који су у знак протеста против крвавог насиља у Кијеву, мирно камповали испред зграде Дома синдиката напали су прво локални хулигани а затим и про-режимски екстремисти натеравши их да побегну у зграду. Затим је зграда је запаљена а ватреним оружјем и палицама убијани су они који су искакали кроз прозор бежећи од пламена. Ова јавна убиства нису подржали сви Украјинци али екстремисти су били у готово апсолутној већини укључујући и службе безбедности. Mасакр се завршио зверским убиствима, мучењима, пребијањима и силовањима па бацањем у пламен лешева како би се прикрио злочин.

Тада је Украјина престала да постоји и започео је наметнути и крвави рат.

Видео записи са места догађаја јасно приказују зверства почињена над неагресивним становништвом Одесе. Упркос томе, овај осмишљени и планирани масакр Западни медији, чије се владе и налазе у позадини организације сукоба у бившој Украјини, представили су као несрећaн случај. Нешто слично покушали су и медији под контролом режима у Србији. Родољубиви српски народ није дозволио да се то догоди. Захваљујући интернету и родољубивим порталима у Србији је овај злочин сасвим јасно приказан. Услед тога има и оних довољно одговорних и свесних значаја свих ових догађаја и потребе одавања поштовања, сећања и помена жртава.

Један од разлога је и тај што су Срби не ретко преживљавали веома сличне страхоте. Како од Првог и Другог светског рата па до данас тако и од простора свих бивших југословенских република па до Косова и Метохије где и данас не престају напади. Баш због тога овдашњи Срби можда најбоље разумеју патњу украјинских Руса.

Фотографисање за понос.
Фотографисање за понос.

Бити данас овде битно је из више разлога а основни је разлог људски и хришћански јер су тачно пре годину дана, у Одеси, људи спаљени на живо. Само зато што су Руси и што су православни. Иза тог спаљивања је стајао Запад, Ватикан и Европска унија. Значи, потпуно исто што се дешава и нама“ рекао је Војиновић.

Првог маја 1999. године током НАТО агресије на Србију, на мосту у Лужану недалеко од Приштине пројектилом је погођен путнички аутобус и један део пао са моста а други остао ту где је и погођен. У том делу аутобуса на живо је изгорела већина од 60 жртава међу којима и 15-торо деце. Напад је поновљен готово сат времена касније и на возило хитне помоћи а један од лекара је тешко повређен. Такође првог маја 1985 године Шиптари су на њиви напали Ђорђа Мартиновића чије име и судбина постају симбол српског страдања због невиђеног варварства које је претрпео од шиптарских мучитеља али и од институција комунистичке Југославије. Ни то нису сва страдања српског народа нашег времена.

Такође, можемо да се сетимо да је на данашњи дан завршена хрватска, такозвана, акција „Бљесак“ којом је извршен геноцид у Западној Славонији. Тачније, после те такозване акције, тамо више нема Срба. Или су побијени или су потерани. И када видимо шта се дешавало 2. маја 1995. и 2. маја прошле године, ствари се понављају идентично. Ми као Срби, као људи, као хришћани, то не смемо да заборавимо“ наводи Војиновић који је при организацији „Срби на окуп“ често учествовао у подсећању на страдања православних народа у Србији и последње време у Новорусији“.

Страдање невиног народа у Одеси на овај дан као да косовске Србе узнемирава више и од њихове личне трагедије. Јер овде су се окупили како би обележили годишњицу злочина у Одеси али не и свог страдања. Оно је њихов крст и њихов живот. Стварност без почетка и без краја. Стандард који им је донела Америка, Европска Унија и западна демократија. Живећи са њим они изнова састрадавају са својом православном браћом на истоку бивше Украјине који доживљавају готово исту судбину.

За тај злочин нико није одговарао као ни за многе злочине почињене над Србима и време је да се то промени и да се више не дешава“ каже Александра из овог града која је присуствовала помену.

Њена другарица Анђела, обратила се житељима Одесе али и целе Новорусије. „Желим само да кажем  да вас разумемо јер, на неки начин, и ми овде проживљавамо све то. Уз вас смо, истрајте“ поручила је она страдалном народу Новорусије.

И док народ Новорусије, принуђен да брани своје породице, животе и домове, гледа у овдашње Србе као симбол отпора због непристајања на изопачене и наказне политичке идеје Запада, дотле они усамљени у својој борби за Косово и Метохију гледају у руску браћу на истоку бивше Украјине као живу наду у победу. Очи овдашњих Срба уперене су ка ратиштима Новорусије много више ка благостању Запада.

Повезаност са руским народом, његовом традицијом и православном вером јача је од свих новопласираних веза, вештачких и лажних пријатељстава, празних обећања и скривених замки.

Нужност и исправност борбе руског народа, снага и моћ Русије као и њена одлучност да се супротстави надменим циљевима НАТО пакта и Запада држи нас у уверењу да је победа сигурна. Јер само победа руског народа у бившој Украјини може да значи и победу српског народа на Косову и Метохији и осталим српским земљама. Срби то знају и стрпљиво чекају исход сукоба између православних Руса на једној и заједничког непријатеља, неофашиста са Запада на другој страни.

Предлог Магацин-а:

Сведок из полиције открио ко су налогодавци и извршитељи покоља у Одеси! (видео)

Припремио: Иван Максимовић
Извор: КМ Новине


Напиши коментар