Грчки министри се растрчали по Европи


Јанис Варуфакис
Јанис Варуфакис

Атина преживљава драматичне тренутке. Државна благајна је готово празна, министри у Франкфурту, Паризу и Бриселу, Риму и Мадриду имају готово „немогућу мисију” да хитно нађу решење, одобровоље повериоце и обезбеде финансијску помоћ јер ће се, у противном, Грчка суочити са неликвидношћу.

Премијер Ципрас је у телефонском разговору упозорио Кристин Лагард да је ситуација у земљи трагична у да уколико европске институције не помогну, Грчка 6. и 11. маја неће моћи да измири своје обавезе према ММФ-у. Према писању грчке штампе, разговор је био тежак јер је Лагардова и даље инсистирала на мерама штедње на које грчка влада не може да пристане јер директно угрожавају стандард грађана, али је завршен констатацијом да преговори морају да се наставе. Кристин Лагард је закључила да уколико европски партнери одобре помоћ, ММФ неће правити додатне проблеме.

О озбиљности ситуације Ципрас је разговарао и са канцеларком Ангелом Меркел док су преговарачки тимови отпутовали у европске метрополе да у директном контакту покушају да утичу на хитно решење о додели финансијске помоћи, прецизније, ослобађању кредита од 7,2 милијарде евра. Помоћник премијера Јанис Драгасакис и нови координатор бриселских преговора Еуклид Цакалотис преговарају са Мариом Драгијем у нади да ће Европска централна банка, уместо нових оштрих мера, изабрати одређене олакшице које ће спасти Грчку.

Министар финансија Јанис Варуфакис на више фронтова, у Паризу, Бриселу, Риму и Мадриду покушава да са партнерима нађе заједнички језик и добије подршку. У тренутку када техничке преговарачке групе са муком покушавају да до састанка Еврогрупе 11. маја усагласе ставове око пакета грчких реформи који је услов да се ослободи обећани кредит од 7,2 милијарде евра, Варуфакис у сусрету са француским министром финансија Мишелом Шапеном у Паризу, а затим у директном контакту и са министрима финансија Италије и Шпаније и Европским комесаром Московицијем у Бриселу покушава да лобира за тзв. прелиминарни споразум који би требало да буде стратегија за касније, за нови споразум који би требало да на новим основама, како то жели Грчка, буде закључен у јуну.

Током разговора у Паризу, француски министар Мишел Шапен је подвукао да је „споразум једина солуција, решење које може да помогне ослобађању финансијских средстава“. На новинарско питање да ли ће Француске преузети неку конкретну иницијативу, Шапен је био категоричан: „Париз неће предузимати самосталне иницијативе јер Европа ради заједно.“

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер сматра да „има простора за преговоре и да излазак Грчке из еврозоне није опција“, а да Европа, како је рекао, „мора да покаже солидарност, али и да Грчка мора да испуњава своје обавезе“.

Управо различито виђење тога ко је колико испунио својих обећања, представља основ на којем премијер Ципрас тражи од поверилаца да обезбеде финансијску помоћ. Атина је званично од кредитора затражила да, због напретка у преговорима, одблокирају обећани кредит јер се земља суочава са проблемом неликвидности. Утолико пре што је до сада, иако притиснута финансијским проблемима, Ципрасова влада плаћала доспеле обавезе према ММФ-у. Да би остала доследна обећању да намерава да испуњава своје обавезе, влада је покупила од локалних органа власти и државних институција и фондова све резерве новца како би се и у мају исплатио бар део обавеза према ММФ-у. Сада је благајна, очигледно, празна. У мају Атина треба да исплати милијарду евра дугова и да нађе још две милијарде за плате и пензије.

Све наде окренуте су ка новом самиту Еврогрупе 11. маја, али судећи по изјавама Јеруна Дејселблума, Атину и даље треба притискати да пристане на реформе које траже повериоци и које су у суштини нове мере штедње. Председник Еврогрупе се, очигледно иритиран ставом Ципрасове владе да је „плаћање плата и пензија приоритет”, у више наврата запитао каквим резервама новца заиста располаже Атина.

Очигледно, поштење се Атини није исплатило! Јер повериоци и даље одлажу са својим делом финансијских обавеза, или, на крају крајева, бар са јасним ставом о томе какве су им намере са Грчком.

Према последњим анкетама, већина Грка жели да земља остане у еврозони и да се преговори са повериоцима наставе чак и ако то значи потписивање новог кредитног споразума. Њих 66,5 посто желе да евро остане као валута, а 27 процената би желело повратак на драхму. Премијер Ципрас и његова левичарска Сириза још уживају подршку сународника и за готово 15 процената су испред опозиционе Нове демократије. Међутим, реално стање ствари пред премијера намеће дилему да ли да смирује међународне повериоце пристанком на још један зајама под повољнијим условима који би, свеједно, за Грчку значио нове мере штедње али и опстанак у еврозони. Други избор може да буде прихватање става присталица тврде линије у Сиризи који сматрају да би сваки растанак са Европом био бољи.

Управо зато Ципрас све чешће говори о референдуму у случају неуспеха преговора са повериоцима. Нејасно је које би питање тачно било постављено, али, у сваком случају, окончала би се неизвесност, агонија која траје превише дуго и која је допринела да се из страха за само неколико месеци из банака повуче 30 милијарди евра штедње.

ММФ: Грчкој можда треба нови отпис дуга

ММФ је саопштио да ће Грчкој, можда, требати нови отпис дуга, додатно финансирање како би се дуг Грчке учинио одрживим. Међутим, ММФ је негирао спекулације медија да се за такву опцију залагао на последњем састанку Еврогрупе у Риги.

После сусрета са  председником Европске централне банке Мариом Драгијем, грчка делгација сматра да  је скоро закључивање споразума који се базира на пакету грчких реформи  „реалан и достижан циљ”. Потпредседник грчке владе Јанис Драгасакис сматра да је сусрет у Франкфурту био користан и конструктиван али и даље остаје неизвесност какву ће одлуку Европска банка донети на данашњем састанку: нове мере притиска према Грчкој или одређене олакшице како би се спасла од банкрота.

Аутор: Јасмина Павловић-Стаменић
Извор: Политика

Напиши коментар