Институт ИФИМЕС – спонзор тероризма у Српској

На адресу Фронтала редовно стижу тенденциозне и нестручне анализе овог самозваног института из Љубљане. Овај пут реагујемо јер је тзв. извјештај, најблаже речено, за психијатријске институције.

Пише: Горан ДраговићНазови институт из Љубљане, који се преставља као Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС), насловио је своју „анализу“ догађаја у Српској након терористичког напада у Зворнику као: Завршна фаза геноцида?

Можда је ово установа са појавним обликом института, са Савјетодавним одбором у којем сједи и Зоран Живковић, краткорочни Ђинђићев насљедник и вођа патуљак-партије у Србији, али шта год да раде, објавом оваквог текста се не квалификују даље од самозваног института, са искључивом сврхом блаћења Срба, Српске, Србије, и по могућности Русије уз све то. Потпуно неубједљивим аргументима.

Но, то не чуди од организације чији је почасни предсједник освједочени апологета усташа и гробар СФРЈ по задатку – Стипе Месић. Они на свом сајту имају и одјељак „Наши спонзори„, па добро размислите сљедећи пут када будете кренули да купите гуме Сава, нешто од Словенијалеса или Крке; који се између осталих појављују на овом списку.

Зазивање ЕУ против Српске

Послије увода који развија поданичку психологију, по којој за све ствари које се дешавају у Постдејтонском Франкештајну (БиХ) рјешење мора да да Европска унија (чији БиХ није члан), започиње сагу потпуно нетачном оцјеном да је опсежна антитерористичка акција МУП РС, довела до некакве кулиминације. Стање у оба ентитета није ништа више или мање напето, него што је то био случај приликом терористичких напада у Високом, Бугојну или Сарајеву, али не и за овог самозваног аналитичара:

Ситуација у Босни и Херцеговини је кулминирала због најновијих акција Министарства унутрашњих послова Републике Српске (МУП РС) због хапшења припадника маргинализиране и бројчано мањинске етничке заједница Бошњака настањених на територији бх. ентитета Република Српска (РС). Ради се о грађанима, који су током рата у БиХ 1992-95.године били протјерани са својих огњишта.

Акција је дуго припремана операција власти из Републике Српске на челу са предсједником тог ентитета Милорадом Додиком и представља континуитет дјеловања власти у РС-у. Од потписивања Дејтонског мировног споразума до данас на несрпске повратнике и њихову имовину на подручју РС-а је извршено и забиљежено скоро 2000 напада, који нису кривично санкционирани.

Интелектуална ограниченост и намјерна необавијештеност

Наравно, као и сваки аналитичар-за-понијети, и писац овог спрдљивог комада текста, испод којег је потписан директор инситута Бактијар Аљаф, крајње је нестручан и интелектуално ограничен. Почиње и завршава једнострано, прије свега указујући на проблем повратка и напада на повратнике само у случају Српске. И врапци на грани данас знају да је повратак несрпског становништва у РС, неколико пута бројнији, успјешнији и одрживији; него што је то случај са повратком Срба у ФБиХ. О томе се, наравно, шути.

Напади на малобрнојне српске повратнике у ФБиХ су такође нешто што у овом случају не постоји код овог „аналитичара“, јер било какав озбиљан научни или бар логички приступ проблему није ни циљ. Да се проблем сагледава са више страна, било би јасно да живимо у постконфликтном друштву, које је још увијек склоно насиљу на етничкој основи, а не да је то тобоже обиљежје искључиво Републике Српске, како би то неупућен читалац овог примитивачког памфлета могао закључити.

Посебно је погубно што аутор текста намјерно покушава да релативизује и оправда терористички чин, потурајући некакву тезу о организованом и институционалном насртају на повратнике у Српску. У дијелу текста насловљеног са „Хапшења наставак политике етничког чишћења“ (овај пут без упитника!), он чини непојмљиво. Напад на полицијску станицу гдје је Нердин Ибрић дошао са сачмарицом, пиштољем, панциром и повиком Аллах уекбер! – назива „убојством полицајца“!!!

Хапшења која су услиједила након убојства полицајца у Зворнику 26.априла 2015.године су само наставак организираног напада од стране власти РС-а и представљају својеврсни државни тероризам, којег реализирају политичке елите у РС-у од потписивање Дејтонског мировног споразума. Наоружаном младићу, који је пуцао у полицајца су српске (пара)полицијско-војне структуре убиле оца 1992.године, док се убијени полицајац налази на списку особа, које су повезане и одговорне за геноцид у Сребреници извршен јула 1995.године. Наоружаном младићу послије убојства оца, остатак породице је протјеран са кућног огњишта 1992.године. Послије рата тешким напорима вратио се на порушено огњиште са мајком.

КАД СЕ МАЛО ПОБЛИЖЕ ПОГЛЕДА, КАКО ФРОНТАЛ УМИЈЕ, ВИДИ СЕ ЈАСНА СЛИКА НАМЈЕРА И ПАМЕТИ АУТОРА, КАО ШТО ТО ДЕМОНСТРИРАЈУ И ПОСЉЕДЊЕ ДВИЈЕ ФОТОГРАФИЈЕ.

Наоружани младић испаљује пупољке и цвијеће

Ни ријечи о заплијењеном наоружању и терористичком пропагандном материјалу у акцијама МУП РС! Замјењујући улоге, овдје аутор покушава да државу која је нападнута представи као терористу, а стварног терористу и његову мрежу подршке оправдати и мотивисати личном породичном драмом. При томе безобразно користи термин „наоружани младић“.

Осим што је јасно да је аутор сарајстанског педигреа, по начину кориштења скраћенице РС у мушком роду (РС-а),  дубоко огрезао у етно-религијски шовинизам, он у недостатку аргумената посеже за патетичним емотивним бајкама и индивидуализацијом проблема.

Гроб српског полицајца из Зворника је онда само цвјетни аранжман?

При томе нема ни говора да је Драган Ђурић исте судбине као и његов терористички убица Нердин Ибрић, односно да су и Драгану муслиманске паравојне формације убиле оца и да је са породицом протјеран са своје очевине. Ти подаци су непотребни, јер би овакав тенденциозан тон овог такозваног извјештаја био обесмишљен сопственим патетичним и индивидуализацијским оружјем. Тим и више што, за разлику од Нердина и његове породице, Ђурићи се нису вратили у ФБиХ одакле су протјерани.

Што је још опасније, он оправдава терористички чин на начин какав смо навикли од анонимних коментатора по шовинистичким порталима у ФБиХ, али свакако не од некога ко се потписује испред некаквог института, па још и као директор! Оштро треба реаговати на тезе да је Полиција РС злочиначка институција и то на основу спискова које састављају они једнако стручни за проблем, као и писац овог текста.

Но, на ту агресивну и ратнохушкачку тезу из ФБиХ, на Фронталу је већ упозоравано.

Додик (и Арије Ливне) као антисемита?

Извјештај наставља својим једнострано сагледаним небулозама, у којима је највећи проблем за мир увијек и једино демократски изабран преставник институција Републике Српске. У овом случају он се зове Додик и то је довољно да га овај тзв. институт непрестано портретише као извор свих свјетских зала.

Уз небројено много натегнутих небулоза, најбитније је издвојити потпуно смијешно инсистирање на антисемитизму у редовима СНСД!? Сваком ко је упознат са стварном политичком ситуацијом, јасно је да је Милорад Додик све, само не антисемита. То најбоље потврђују његове јасне и јаке везе са Аријем Ливнеом, који се тренутно налази у улози шефа представништва РС у Израелу. О изградњи Јеврејског културног центра у Бањој Луци за вријеме Додиковог мандата, као и његове партије на локалном нивоу, нећемо сад трошити ријечи.

Зато писац ове бљувотине од анализе као доказе наводи изјаве Николе Шпирића против Свена Алкалаја, односно Дубравка Суваре против Мирослава Микеша, чак и цитирајући изјаву у којој на тенденциозно питање новинара Микеш одбија да размишља на тај начин. При том је већина грађана Српске вјероватно несвјесна националног поријекла поменуте двојице, па за Алкалаја мисле да је Муслиман, а за Микеша да је Србин. Све док им неко малициозан не изброји крвна зрнца.

Штавише, Додик некада сасвим недипломатски коментарише израелско-палестинске сукобе, када и много моћније земље о томе шуте. Штавише, он то чини и у случајевима када Руска Федерација има сасвим супротно мишљење. То овом квазианалитичару не смета да предсједника РС прогласи руским експонентом на Балкану, што за оне којима су ове безвезне и јасно фаличне анализе намјењене, треба да га представи као личност са трозупцем, шпицастим репом и роговима на глави. Дакако, црвеног у СНСД-овим бојама.

Хохштаплерски рјечник и стварна опасност

Стварна опасност потиче из слабих или млаких реакција на овакву врсту, истина дилетантског, али опет лобирања за тзв. „реформу безбједносних структура“, а уствари наставак напора за укидањем МУП РС, какву аутор заговара у овом блесавом напису. На овакво дјеловање је упозорено из самог Зворника одмах по терористичком нападу, али слабо да је шта урађено како би се та идеја сасјекла у коријену и послала у неповратну прошлост непосредног војног притиска СФОР-а, односно земаља НАТО у Савјету за проведбу мира.

Примјер како ова анализа нема стварног смисла, осим опањкавања јединог озбиљног гаранта мира у Дејтонској творевини, а зове се Република Српска, јасно је из цитата који слиједи:

Додик покушава пројицирати ситуацију из 1991.године, али посрнула Србија са Александром Вучићем није спремна подржавати сулуде акције Додика и његових политичких марионета. Свака непосредна подршка Додику је уствари подршка руским интересима на Западном Балкану.

Из рјечника који више погодује таблоидно-ратнохушкачким медијима у ФБиХ, него озбиљној и стручној анализи дешавања након терористичког напада, јасно се указује на танак научан, а предебео пропагандистички наум оваквих такозваних анализа. Тако Вучић забија „нож у леђа“ Додику када позива на муслиманско-српски дијалог, па је то ваљда разлог зашто се са истим и фотографисао аутор овог текста.

Кључно је оцрнити Српску, не бирајући средства. У свјетлу конфликта након насилног пуча и власти војне хунте у Украјини, само помињање Русије и њених интереса треба да изазове негативне емоције и пренесе их на Српску.

Српске државне творевине улажу никаква средства у своју интелектуалну промоцију, па што и не рећи борбу. Стање је тренутачно такво, да Републици Српској треба одбрана, пошто о правој борби на овом пољу готово и да нема ријечи.

Ако се и десе нека улагања, она су углавном у буразерско-рођачком маниру, са готово никаквим ефектима у односу на улагање. Све се то углавном претвара у глорификовање или брањење власти на унутрашњополитичком пољу.

Ту треба нешто под хитно мијењати.

Аутор: Горан драговић

Извор: Фронтал: Институт ИФИМЕС – спонзор тероризма у Српској

Напиши коментар