Јелица Путниковић: Хоће ли Турски ток избећи судбину Јужног тока?


Iranian-oil-field

„Гаспром“ већ данас може да почне са полагањем цеви за гасовод Турски ток којим ће се гас из Русије допремати до Европе преко Турске, изјавио је данас генерални директор „Гаспрома“, Алексеј Милер. Остаје да се види: Хоће ли се Русија овога пута одупрети лобистима против градње гасовода који ће бити алтернативе транзиту руског гаса преко Украјине? Хоће ли Турски ток избећи судбину Јужног? Да ли ће се за Турски ток одлучити грчки, македонски и српски политичари?

Јучерашњи споразум између Русије и Турске о оперативном пуштању у рад гасовода Турски ток и почетку испоруке гаса преко Турске у децембру 2016. године, који су у Анкари потписали Алексеј Милер, генерални директор „Гаспрома“ и Танер Јилдиз, турски министар за енергетику и природне ресурсе ставио је, додуше, тачку на све оне спекулације о томе да је све изгледније одлагање изградње овог гасовода због немогућности договора између турске државне компаније „Ботас“ и „Гаспрома“, али и подстакао све противнике овог пројекта у Европи и САД да, чини се оркестрирано, отпочну са новом кампањом против такозване зависности европских потрошача од руског гаса.

Јер, руски пројекти градње гасовода, најпре Јужни а сада и Турски ток, којима „Гаспром“ покушава да обезбеди алтернативни трансит свог природног гаса – уместо транзита преко Украјине – на мети су спекулација и лобиста, који покушавају да их осујете. Реч је о геополитичким, стратешким лобирањима, у којима се грађанима Европе, а пре свега земаља којима сада руски гас углавном или стопостотно стиже преко Украјине лансирају приче да Европа не треба да своју енергетску безбедност заснива на руском гасу.

У целу причу се, прилично дипломатски невешто уплео и српски председник Томислав Николић, који је јуче, уочи свог данашњег пута у Москву за једно руско гласило изрекао поприлично конфузне коментаре по питању градње гасовода Турски ток територијом Србије. Ма колико се сада из председничког кабинета правдају да су делови његове изјаве извучене из контекста и демантују да није тачна у медијима пренета Николићева изјава “да изградња Турског тока преко Србије није могућа” јасно је да је државни врх направио још један гаф у српско-руским дипломатским односима. У невреме. Јер, сасвим је исгурно да ће се то одразити на евентуалне разговоре које ће Николић имати у Москви са руским колегом, Владимиром Путином.

Србија – транзитна земља и за Турски ток

Уместо да је наш државни врх направио српску стратегију – како да Србији обезбеди исти статус за Турски ток као што смо имали за Јужни (подсетимо: Руси су обећали финансирање трасе гасовода кроз Србију и могућност да потрошени износ отплатимо кроз транзитну таксу) Николић је показао да не зна да Мађарска није одустала од Јужног тока, да не зна да је Мађарска иницијатор да се Турски ток гради трасом од Грчке преко Македоније и Србије до Мађарске, дакле, да не зна да нећемо бити само купац већ и транзитна земља.

Да се треба припремити за евентуалне преговоре са Русима око Турског тока указује и то што ће за 20 дана (28. маја) у Београд доћи први човек „Гаспрома“ Алексеј Милер. Наиме, 28. и 29. маја се у Београду одржава 18. годишња скупштина Европског пословног конгреса, чији домаћин је „Србијагас“.

Милер је председник Европског пословног конгреса а, свакако добра вест је што ће овај међународни скуп привредника отворити српска премијер Александар Вучић. Не треба сумњати да ће се на маргинама овог догађаја, заправо, разговарати и о Турском току јер, главна тема скупа је Будућност енергетике Европе: Њена структура и место на глобалном тржишту.

Српски политичари, дакле, имају још 20-ак дана да се припреме, да одлуче да ли ће будућност енергетике Србије базирати на руском, азербејџанском или гасу из америчких гасних шкриљаца, који су нам, преко хрватског ЛНГ терминала на Крку обећали амерички политичари након што је руски председник Путин објавио да Јужног тока неће бити.

Треба имати у виду и да је 23. априла руски амбасадор у Београду Александар Чепурин српском премијеру Александру Вучићу пренео позив руског премијера Дмитрија Медведева да посети Москву. Али, премијер Србије Александар Вучић за сада још не планира пут у Москву, пренео је лист Данас у понедељак информацију из кабинета председника Владе.

Србије нема на траси јужног гасног коридора

При томе, треба да имају у виду да је енергетска безбедност Европе већ сада много сигурнија од енергетске безбедности Балкана и Србије. Јер, Немачка је за себе и своје суседе одмах после гасне кризе 2006. године отпочела да гради и већ је завршила гасовод Северни ток, којим се снабдева руским гасом.

Нама на Балкану из престонице ЕУ Брисела обећавају да ћемо енергетску безбедност и независност од гаса из Русије обезбедити гасом из Азербејџана. Проблем је, једино, што гасоводом ТАНАП до Турске треба да стиже само 16 милијарди кубних метара гаса годишње а одатле да се, гасоводом ТАП транспортује 10 милијарди за потрошњу у Грчкој, Албанији, Италији, Хрватској, Бугарској… Да би се, евентуално, прикопчала на тај азербејџански гасни коридор у Бугарској Србија би могла да изгради гасовод Ниш-Димитровград. Али, као ни за финансирање Јужног или Турског тока, Србија ни за овај гасовод нема новца. Уз то, проблем је и што ова два гасовода (ТАНАП и ТАП) још нису изграђена и што тих 10 милијарди никако не могу надоместити транзит руског гаса преко Украјине, чији прекид је Русија најавила већ за 2019. годину. А Турским током, чији укупан капацитет треба да буде 63 милијарде кубних метара гаса ће до гасног чворишта на турско-грчкој граници стизати 50 милијарди кубика.

Проблем је, наравно, и то што Русима са градњом Турског тока не иде све глатко, као што није ишло ни са Јужним током. Из Брисела стално стижу упозорења да ће ЕУ инсистирати да се поштују њихове директиве а Руси одговарају да ће довести гас до турско-грчке границе а одатле да га Европљани могу преузети, ако им треба.

То “преузети” заправо значи да би европски потрошачи морали сами изградити гасовод којим ће од Грчке гас бити транспортован на север и запад.

И, ту се прича, на први поглед, поново враћа на ситуацију из времена када се говорило о градњи Јужног тока. Јер, Грчка је, као и Бугарска чланица ЕУ.

Али, Русија сада не склапа међудржавне споразуме о градњи гасовода.

“Русија је спремна да размотри пружање финансијске помоћи грчким компанијама које ће радити на изградњи гасног транспортног система у Грчкој”, изјавио је јуче руски председник Владимир Путин после телефонског разговора са грчким премијером Алексисом Ципрасом.

Како је саопштила прес служба Кремља, обе стране су нарочиту пажњу посветиле заједничким инфраструктурним плановима, као и питањима енергетске сарадње, попут градње гасног транспортног система у Грчкој који је део новог пројекта за транспорт руског гаса преко Турске до европских земаља, преноси руска новинска агенција ТАСС.

Гасна обећања и спиновања

Оваква понуда одмах је узнемирила чини се највеће противнике идеје о градњи нових гасовода из Русије ка Европи – САД. Одмах је стигла најава да ће се специјални изасланик америчког Стејт департмента за енергетска питања Амос Хохстајн, састати са грчким министром спољних послова и министром за одрживи развој, животну средину и енергетику, како би разговарали о алтернативи Турском току, саопштила је Прес-служба грчких министарстава за руску агенцију РИА Новости.

“На овом састанку, који ће се одржати на Хохстајнову иницијативу, расправљаће се о енергетским темама које су у обостраном интересу“, наводи се у саоопштењу прес службе грчких министарстава.

Амерички министар енергетике Ернест Монис претходно је изјавио да САД планирају да представе Грчкој алтернативни гасовод, који би ишао од Азербејџана, док би према тврдњама грчког министра спољних послова Никоса Коцијаса, овај гасовод могао ићи и преко територије Босне и Херцеговине и Албаније.

Из ових информација може се закључити да је реч о некој модификованој траси Јадранско-јонског гасовода (ИАП), који је најављиван од Албаније преко Црне Горе до Хрватске И даље на север до Италије.

ТАНАП, ТАП и ИАП, иначе, треба да чине мрежу гасовода названу Јужни коридор.

Србије, додуше, нема у овом гасном умрежавању. Као ни Македоније.

Подсетимо, Мађарска је, додуше, иницирала да се ове две земље нађу на траси Турског тока, од Грчке до Мађарске, па даље ка европски потрошачима. Већ је пре месец дана (7. априла) одржан и састанак министара спољних полова Турске, Грчке, Македоније, Србије и Мађарске у Будимпешти, на коме је закључено да би овај пројекат даље требало да воде експертске групе.

Добра ствар за Србију, па и Македонију је што смо добро лоцирани и што би било природно да Турски ток ка мађарској иде нашом територијом. Али, ту тек треба преговарати а нема информација да су експертске групе почеле да раде.

Лобисти против руских гасних пројеката у овом делу Европе свакако не мирују. Питање је, само, докле су спремни да иду. Јер, у Македонији су, на пример, почели политички немири. Поставља се питање да ли су дириговани и хоће ли се пролонгирати и(ли) претворити у сукобе ширих размера и тако омести планове за градњу копненог дела Турског тока кроз ову земљу? Грчка, која је пред банкротом, такође је трусно подручје.

„Гаспром“ већ данас може да почне са полагањем цеви за гасовода Турски ток којим ће се гас из Русије допремати до Европе преко Турске, изјавио је данас генерални директор „Гаспрома“, Алексеј Милер.

Сада остаје само да се види када ће почети и шта ће руски политичари пре тога урадити, како би спречили да Турски ток доживи судбину Јужног. Ко ће победити, они којима је стало до енергетске безбедности Европе или антируски лобисти?

Аутор: Јелица Путниковић

Извор: BalkanMagazin :: Turski tok može da startuje ali…


Напиши коментар