Миленко Грубор: Повезана судбина Југославије и Југославије или Четнички покрет и ЈНА

cetnici-ravnogorci
Југославенска Трагедија тј Трагедија народа на територију бивше Југославије се објашњавала на много начина и из многих углова, осветљавајући кривицу (већу или мању) и “истине” многих познатих и непознатих учесника тог распада. Колико год била дуга и детаљна анализа распада, увек је некако остајала без главе и репа тј. без логичног почетка те са недовршеним-недореченим крајем. Преглед свих тих анализа ме подсетио на холивудске филмове који почињу од средине (нечијег живота) те са недовршеним крајем, због жеље за наставком (продужавања зараде), самим тим све те анализе бивају исувише професионално безличне или субјективно личне али никако свеобухватно истините.Овај осврт на Југославенску трагедију се не бави листом или хронологијом дешавања на терену већ логиком којом је та трагедија створена и понављана.  Териториј будуће Југославије је централни простор и извор културе – традиције Европе и целога света. Простор Југославије су још од Римског царства покушавали поделити ради лаше контроле али и задржавајући половицу ради континуитета трајања.

Вековима је то био простор где су владајуће силе и моћници убијали и прогонили народну елиту а књиге откупљивали и/или уништавали те забрањивали и строго кажњавали код локалног народа њихово поседовање. Вишегенерацијска патња народа не престаје, већ се само њен интезитет појачава и смањује у циклусима који трају већ вековима, стварајући мноштво самоуништавајућих појединаца који свесно или несвесно постају издајице себе и својега. Издаја сопственог нам је са стране наметнута кроз личну и колективну болесну самокритичност коју слободно можемо назвати самомржња.Након вишевековне окупације тела и духа страним силама, створена је Југославија као израз неугасивих традиционалних слободарских тежњи Срба, да се слободарење прошири те вишедецениског успешног војевања Четника и других војних формација. Југославија је своју државотворну улогу добила у сарадњи првенствено Србске Масонске ложа са ложама света које су јој омогућиле политичку логистику те тако означиле улогу Југославије као места окупљања разних група тј новостворених нација Јужних Славена.

Сличан али битно различит почетак је имала и Италија, која је за разлику од Југославије била религиски хомогена па је убрзо религија свој пораз прикрила наметањем поистовећивања термина Италијан = Католик те тако прихватила и ојачала ту нову творевину. На примеру Југославије, религија је приказала дијаметрално супротну намеру па су њено разтакање религије (хришћанске фракције и ислам) сложно помагале.

Тај слободарско окупљајући дух Југославенства (Јужно Словенства) је умногоме означио улогу Југославије и Југославенства у свету али и у локалном народу јер је позивао на слободарску сарадњу, развој и учење свих локалних и светских група. Слободарење Југославенског духа је у крајњој супротности са учењем – деловањем свих владајућих религија које теже својој доминацији по принципу “моје је увек добро, туђе увек лоше”.

Југославија је састављена од исцрпљеног и израњаваног али слободарског југоистока те северозапада који је додуше био у бољем економском стању али је због предугог (више генерацијског) утицаја већ развијеног капитализма, који се надовезао на високоутицајни материјализам духовности западног хришћанства, који је потицао материјално, показивао јасне знакове отуђивања.

Иако економски, религиски итд разнолика или баш због тога, Југлославија је од међународног фактора видно запостављана (нпр неправедно мала ратна одштета итд) али је упркос томе доживљавала убрзани развој. Други светски рат “Прва Југославија” је дочекала као боља, средње развијена држава, веома солидног стандарда становништва али и политички нестабилна, деловањем религиско политичких група и организација које су цепале Југославију по религиозним шавовима али увек под маском борбе за њихову “правду”, “слободу”, “традицију”….

Распад Прве Југославије је био форсиран са католичког запада да би се том раду убрзо прикључиле и друге религије без чије сарадње распад не би био могућ. Разбијање Југославије је покушано физичком силом, да би се наговештајем слома тог покушаја прешло на најгрубље обртање истине, манипулацијом свести народа.

Четници, који су директни ствараоци Југославије, су гурнути у кош са другим малим локалним Србским паравојскама које су сарађивале са окупатором те тако упрљали. Неправедно измешане и поистовећене са малим Србским паравојскама се прешло на нову фазу бесомучног поистовећивали са усташким зликовцима да би дељењем њихове огромне кривице били унапред осуђени. Тај план разбијања Прве Југославије је форсиран од стране западних сила које су довеле на власт (прозападне – проматеријалоистичке) појединце који су, нарасла слободарска хтења народа преточили у социјализам (мекши облик капитализма) те у сарадњи са СПЦ тотално преокренули Југословенство Четништва у нациналистички покрет “уже Србије”.

И данас се снажно крије и избегава чињеница да су Четничке јединице постојале током 2 светског рата широм Југославије, од Словеније до Македоније, а формиране су од локалног становништва свих религија и новостворених нација те да су на западу Југославије само две мање јединице (чете) биле већинско Србске, што јасно показује Четничко Југославенство.

Очигледни неуспех разбијања “Прве Југославије” је замењем фазом “полураспада” у којој је Југославија од 9 бановина којима је додат новоослобођени териториј Истре и “залеђине” претопила у 6 република. Ново формиране републике су добиле све ознаке државности од заставе, устава, локалних војно-полициских снага, економско политичке организације, итд те тако омогућили постепено мењање народног у национални дух а самим тим и распад новостворене “друге Југославије.

Као што се Прва Југославија напала са запада, подржана “западним” религијама, како извана тако и изнутра, те “у ходу” Југославенске обрамбене снаге уз помоћ СПЦ-а и капиталистичких медија преобратиле од Југославенских у “про Србске” тако је нападнута и растурена и Друга Југославија.

Распад Друге Југославије је био идентичан, са једином разликом у именима. Припадници четника из 2 светског рата су сада били припадници ЈНА чија се улога организовано “у ходу” мењала од стране свих националиста и свих религија те са логистиком капитализма. Прихватајући ту улогу мрзитеља Југославенства, СПЦ је тим чином на себе тј на свој део народа поново преузела улогу издајника а због поновног касног укључивања у процес разбијања Југославије и улогу губитника те самим тим и кривца.
Трагедија изданих Југославенских Четника (свих националности) у, и након 2 светског рата је капиталистичко религиозним системом наметнута, па неправедно заборављена те самим тим (ко заборавља тај понавља) се и поновила овај пут издајом припадника Југословенске Народне Армије.

За разлику од Југославија (прве и друге) која је имала релативно независну политику и економију те била битан фактор у свим сферама светских дешавања, све новонастале државе су отворене колоније. Колонијални систем се огледа у званичном стању, где пред законом, странац (колонизатор) бива важнији и заштићенији од локалног народа а страни (колонијални) интереси важнији од домаћих интереса. У новонасталим државотворним колонијама на Југословенском тлу су две квазидржавне јединице чак и отворени протекторати запада, где се народ само игра политке и избора јер му се све важније одлуке јавно намећу од стране колонизатора.

Издају и Трагедију Четника и ЈНА су оживеле две генерације Патриота, док плодове те издаје данас трагично свакодневно проживљава целокупни народ бивше Југославије.

Предлог Магацин-а:

Титови партизани и представници немачког Вермахта састајали су се више од 100 пута!
Јунаци Равне горе зверски убијани, стрељани, дављени и мучени! (ФОТО)

За Магацин: Миленко Грубор

Напиши коментар