Мирослав Лазански: Ми смо за Запад јефтина потрошна роба


Пише: Славиша Павловић

Мирослав Лазански, новинар, ратни репортер и војнополитички коментатор имао је прилику да извештава са најопаснијих ратних подручја у протекле три деценије, почев од Авганистана, Заира, Чеченије, Ирака, Босне, Хрватске и многих других. У својој богатој каријери, интервјуисао је велики број ратних генерала, шефова тајних служби, маршала различитих армија широм света. За Српски Глас, Лазански говори о учешћу Србије на Паради победника, кризи у Украјини и актуелним догађајима на Балкану.

– Недавно је одржана Парада победника у Москви. Српски гардисти су продефиловали Црвеним тргом заједно. Колико је присуство наше војске значајно у Москви?
– Мислим да је веома значајно. Србија је наследник Југославије, а Југославија се борила против фашизма. Ми смо учесници антихитлеровске коалиције и имали смо, после Пољске, процентуално највећи број жртава у Другом светском рату, односно милион и седамсто хиљада жртава. Везали смо за себе у просеку између четрдесет и педесет пет немачких, италијанских, бугарских и осталих дивизија, активно учествовали у рату и мислим да је то одлична одлука власти и председника, јер Србија то заслужује. Ми смо били једина земља, једини покрет отпора у некој поробљеној земљи који је имао самостални фронт који се није наслањао ни на Американце, ни на Британце, ни на Русе. Први заробљени немачки војници у поробљеној Европи били су у Ужицу.

Мирослав Лазански, аутор интервјуа са Владимиром Путином, поклања примерак „Политике” руском председнику приликом његове посете Београду

– Пошто смо послали војску у Москву, уз једну врсту негодовања Европе, која се није укључила, можемо ли због тога сносити последице у неком смислу. Тренутно имамо немире у Македонији?
– Не бих ја то повезивао, јер неће нам Американци због тога подметати Албанце. Сан свих Албанаца је Велика Албанија. Тај сан је постојао и у време краљевине, у време Тита, а постоји и данас. Американци су им дали Косово, откинули су нам део територије. Шта има горе од тога по једну државу.

-Да ли парада значи приближавање Русији?
– Не бих ја то тако гледао. Ми смо били и на паради у Француској поводом стогодишњице Првог светског рата, па нико није посматрао као приближавање Француској, па смо били недавно и на паради у Централноафричкој републици, где имамо контигент војске у оквиру мисије. Ићи ћемо на параду и у Кину и мислим да је добро да пошаљемо где год можемо војску као амбасадора мира, попут оваквих манифестација.
Они који извлаче такав закључак да се ми због овога приближавамо Русији, они или недовољно познају међународне односе или су злонамерни. Зашто нас Американци не позову на параду? Ићи ћемо и тамо.

– Какви су у овом тренутку односи Русије и Србије. Често се у медијима спомиње да су све бољи, потом се говори о захлађењу односа. Шта је ваше мишљење?
– Мислим да су односи између две земље добри. Ми са Русијом сарађујемо на економском плану, имамо бесцарински режим трговине, а Русија од нас купује и готове производе за разлику од ЕУ који купују полуфабрикате. Треба напоменути да највећи скок у међународној размени са неком земљом, Србија има управо са Русијом.

СРБИЈА ЈЕ ЈОШ УВЕК ВОЈНО ЈАКА
– Ако бисмо се поредили са суседним земљама, колико смо војно бољи или лошији од суседа? – Ту смо још увек јаки. Од Румуније смо слабији, са Бугарском смо ту негде, а од осталих смо много бољи. Једино ако Хрватска набави ескадрилу борбених авиона, онда ће бити модернији од нас.

 

– Много је негативних коментара на рачун Русије у вези са кризом у Украјини. Рекао бих да је Пољска најрадикалнија?
– Пољаци имају изгледа синдром страха од Руса. У историји, Немци и Руси су Пољску делили три пута, али је прилично занимљиво то што Пољаци Немцима то заборављају, док Русима стално спочитавају и пребацују. Совјетски савез јесте извршио инвазију источног дела Пољске, после Хитлерове инвазије, али Совјети нису бомбардовали пољске градове, нити су се сукобљавали са њиховом војском, осим оне трагедије у Катунској шуми. Према томе, Пољаци имају много више да замере Немцима, али су они данас у ЕУ и воде једну антируску политику. Колико је совјетских војника у Другом светском рату погинуло да би се ослободила Пољска? Нису Американци ослободили Пољску од нациста.

– Ипак, неке земље, односно њихови председници су окренути Истоку, на првом месту Земан из Чешке и Орбан у Мађарској?
– Оно што Орбан, а посебно Земан раде са Русијом не свиђа се ни Бриселу ни Вашингтону. Чешка и Мађарска су чланице ЕУ, чланице НАТО-а, па када је било благостање они су ћутали. Међутим, када је наступила криза, Чеси су се сетили да су Чеси, а не Европљани. Али, због кризе у ЕУ, пре свега монетарне, потом кризе у Украјини, све је више дисонантних тонова унутар заједнице. Није тешко закључити да тренутно ЕУ погодује само Немачкој и да једино она има корист од тога. Дакле, што год буде економска ситуација сложенија, све више ће бити дисонантних тонова у заједници, која се раширила ван граница ефикасне контроле, а и трпи велику штету због санкција Русији.

НАЦИОНАЛНА СРАМОТА ЦРНЕ ГОРЕ
– Црна Гора је пристала да дође на параду, па је одустала. Како коментаришете такав поступак власти?
– То што се десило је највећа национална срамота. Мислим да се Сава Ковачевић окренуо два пута у гробу, а Његош можда и три. То је уједно и слика самосталне Црне Горе, односно, она није самостална. То је тужно за једну земљу која је увек била поносна, али то је политика тамошње власти.
– А колико Србија има ту самосталност?
– Србија је показала да је много самосталнија.

 

– Тренутно светски медији говоре о Украјинској кризи. Како ви гледате на то?
– То је, једноставно, непоштовање руских интереса на постсовјетском простору. Ако Американци кажу да је свака тачка у свету од значаја за националну безбедност Америке, онда морају да признају право Русији да је свака тачка бившег Совјетског савеза од стратешког значаја за безбедност Русије. Имају више од 400 база широм света, а онда хоће да дођу и у Украјину и мисле да ће Руси све то мирно да гледају. Наравно Да неће. Русија се поставила у складу са националним безбедносним интересима.

– У Украјини имамо доста српских бораца на проруској страни?
– Има их и на овој другој, али се о томе не говори. Постоји агенција која одводи делатнике да ратују.

– Зашто?
– Зато што медији форсирају ову НАТО причу, јер нам је већина медија углавном прозападна. Већина је финансирана кроз Сороша или друге фондове и раде онако како је потребно њима.

– Недавно је наш парламент донео закон којим се забрањује учешће наших држављана у ратовима?
– То је врло тешко доказати. Ко има доброг адвоката неће моћи да га осуде. Неко може да каже да је ишао у Донбас јер има девојку тамо. Или да се сликао са пушком и униформом ради сувенира или рекламе на друштвеним мрежама. Ко ће доказати да је ратовао? Доводиће сведоке из Украјине? Мора да се докаже да је неко учествовао у борби, потом којој акцији, и слично. Свако ће да каже да се сликао да импресионира друштво. То је закон који је донет више због Запада.

– По споразуму са НАТО-ом, Србија је дужна да стави своје базе на располагање НАТО-у.
– Да, али не верујем да ће се то десити. Замислите да НАТО каже да ће нам сада стационирати негде 500 војника. Мислим да нико и не зна како би јавност реаговала да сад градом прошетају њихови војници. Нисам сигуран да би власт знала како би то исконтролисала, јер ми до пре три године нисмо смели да пустимо војне музичаре из Словеније који путују на Косово, него су ишли преко Албаније. Замислите да прође колона тенкова или оклопних возила Србијом? Шта би се десило?

– Народ би то вероватно схватио као окупацију?
– Претпостављам да би било инцидената. Довољно је само група навијача да изађе на улицу.

– Имали смо терористички напад у Зворнику?
– То је напад на Републику Српску. Мета је одабрана, а полиција је ентитетска. Није он изашао на улицу и пуцао на пролазнике него је отишао у полицијску станицу.

Мирослав Лазански и Славиша Павловић

– Међународна заједница није реаговала као на терористички напад у Паризу.
– Запад животе нас на Балкану не цени превише. Ми смо јефтина и потрошна роба.

– Доласком ДОС-а на власт уништена је наша војска. Страни официри су долазили, имали у вид у наше белешке, док су наши официри пензионисани.
– Уништавање наше војске почело је од Милошевића. Он је форсирао полицију, а онда кад му је војска затребала већ је било касно. И данас је војни буxет мањи од буxета полиције. То је последица распада велике Југославије. Војска још увек троши материјална средства из старе државе.
Када је ДОС у питању, који је довео стране официре, то је био један полтронски чин, један акт додворавања, где им дамо на увид неке наше битне податке и тајне. Земље чланице НАТО-а, савезници, једни од других таје одређене планове и информације, а ми смо НАТО-у дозволили да сазнају многе тајне. ДОС је тако завршио оно што је Милошевић започео.

– Помиње се поновно увођење војног рока?
– Мислим да би то било добро, јер се мора знати нешто основно. Ако имамо солидну технику, онда нам треба мањи број војника, а ми технику немамо. Безбедност се темељи на врхунској војној техници и мањим бројем војника или већем броју војника са солидном техником.
Ми стално понављамо како желимо модернију, мању и ефикаснију војску, а од свега тога имамо само мањи број војника.

– Колико имамо могућност за напредак у војсци?
– Онолико колико будемо хтели. То није тешко. Ако будемо имали већи буxет имаћемо простор за напредак.

НАТО пакт нема ту снагу да ратује са Русијом у Европи
– До које границе су спремни Американци да иду са кризом у Украјини?
– Мислим да ту неће бити рата на релацији НАТО-Русија, јер НАТО нема ту снагу да ратује са Русијом у Европи. Дакле, НАТО неће ратовати са Русијом због Украјине, а чак не верујем ни да би Американци ушли у рат са Русима ни због Пољске. Ако Пољаци мисле да ће неко због њих да гине као у Другом светском рату, онда се грдно варају.
– Како мислите да ће се завршити та криза?
– Постоје три начина. Један је да се нађе нова политичка екипа која ће рећи да је све отишло предалеко и да се треба вратити Русима. Друго је да Украјинци дођу до те тачке да крену на Крим, или да бар провоцирају оружани сукоб, што би довело до тога да Руси уђу у Кијев. Трећи могући сценарио је можда најреалнији, а то је замрзнути сукоб. Донбас ће се одржавати, Русија има снаге да га држи и наравно оно што је најбитније за Русе – Украјина не може да уђе у НАТО.

Аутор: Славиша Павловић

Извор: Српски глас – једине српске новине на ћириличном писму у Аустралији


Напиши коментар