Нето корист од извоза


307z214_uvoz_izvoz_230511У Србији је, након избијања светске економске кризе крајем 2008. године, промењено схватање економије и економске политике. До кризе преовладавао је концепт да ће продаја локалног тржишта странцима и наплата пореза на увоз робе, подржан јаким динаром, утицати на економски раст. То се и догодило, али уз огроман раст дуга становништва и привреде. Од избијања кризе до данас расте разумевање у погледу позиције мале земље чији раст стандарда превасходно зависи од раста извоза.

И док је раст робног извоза очигледан, повећан је тачно за 50% у 2014 у односу на 2008. годину (са 7.429 на 11.155 милиона евра), користи од тог повећања нису видљиве: индустријска производња је далеко испод нивоа производње у 2008. години, запосленост (као и зараде) у индустрији је смањена, а стално се поставља питање која је вредност од извоза уколико су највећи извозници заправо нето увозници? Овде се не ради о „Станојки у земљи чуда“, јер је истраживање додате вредности у међународној производњи и извозу постало једна од најинтересантнијих области у међународној економији.

Узмимо за пример извоз ајфона. Уколико се само региструје фактурна вредност извоза из Кине, онда САД имају огроман трговински дефицит. Уколико се у цени једног телефона дође до појединачних трошкова, испада да је најмањи удео цене радне снаге у Кини, а да је највећи удео трошкова истраживања и развоја у централама производних компанија у Јапану и другим азијским земљама. Често може бити случај да је већи профит америчких компанија у односу на њихове трошкове производње у Кини. Сад, Кина је најмногољуднија земља на свету, која себи може да приушти луксуз „искоришћавања“, уз могућност да копира стране технологије и да тако „пречицама“ убрзано напредује. Србија баш и није у таквој позицији.

И овде долазимо до „српског“ извоза, великих компанија и нето користи, које од свих ових појмова имају обични грађани.

Илустроваћемо примером Фијат-Србија, а на основу финансијског извештаја достављеног АПР-у за 2013. годину. Те године Фијат је највише утицао да се укупна вредност робног извоза повећа са 8,8 на 11 милијарди динара, као што је и његов пад  вредности у 2014 години утицао да и укупан извоз стагнира (11,15 милијарди). Такође, у 2012. години укупан извоз је повећан са 8,4 на 8,8 милијарди евра, а што се не би догодило да у августу те године није почео извоз из Крагујевца.

Шта се може видети из финансијских извештаја Фијата? Док су укупни пословни приходи повећани са 40,8 милијарди динара, у 2012. години, на 171,6 милијарди динара, трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи повећани су са 1,7 на 3,6 милијарди динара. Порез на додату вредност је прокњижен у износу од 5 милијарди динара у 2013. години, након 5,8 милијарди динара у 2012. години. Просечан број запослених лица је удвостручен, са 1.798 на 3.668 лица. И овде је за Крагујевац неспоран огроман значај фонда зарада који је исплатио ФАС, као и број запослених лица. Али, удео од 2% трошкова зарада у пословним приходима упоредив је са уделом Кине у фактурној вредности извоза ајфона из те земље у САД.

До распада СФРЈ имали смо инпут-аутпут табеле по делатностима на основу којих је могао да се мери степен увозне зависности производње на нивоу делатности. И може се рећи да не постоји делатност која, макар индиректно не зависи од увоза, макар услед увоза енергената који су садржани у свакој економској делатности. Претпоставимо да је удео увозних материјалних трошкова код производње и извоза смрзнутих малина 10% од продајне цене. При извозу вредном 208 милиона евра у 2014. години долазимо од чињенице да је нето извоз износио око 187 милиона евра, а што је око пет пута веће од трошкова зарада у ФАС-у! Има производња ФАС-а и индиректних позитивних ефеката у Србији, али не у мери у којој би то био случај у некој индустријски развијенијој, технолошки софистициранијој земљи.

Попут малина и извоз кукуруза се може сврстати у производе са релативно великим уделом домаће додате вредности. Након аутомобила и каблова био је трећи по вредности у 2014 години, у износу од 375 милиона евра. И као што би извоз производа од малина повећао додату вредност у Србији, уместо што се извозе у сировом стању, тако исто и код кукуруза би се могла повећати додата вредност уколико би се извозило месо и месне прерађевине, уместо кукуруза у зрну.

Будућа производња немачке месне индустрије Тенис у Србији представљаће неку комбинацију између производње ФАС-а и извоза производа са већом додатом вредношћу уместо извоза сирових производа. Уколико ова компанија оствари „планирану кооперацију са српским пољопривредницима што ће им донети већу производњу и сигуран пласман“, онда ће користи за Србију бити огромне, ако еколошке проблеме искључимо из приче. Али, попут ФАС-а и других великих компанија овде нам остаје као задатак да у будућности испратимо колике су заправо нето користи од пословања ове компаније за Србију: колика ће бити вредност нето извоза, колики ће бити фонд зарада запослених, колики ће бити приходи од пореза, да ли ће се повећати или смањити број грла свиња ван ове компаније…

Уколико би смо пробали да измеримо нето користи од извоза, вероватно би смо дошли до закључка да највећу корист имамо од извоза радника, јер су дознаке износиле 1,9 милијарди евра у 2014. години. Уколико претпоставимо да је удео увозних трошкова 20% код пољопривредно прехрамбеног сектора онда би нето извоз износио 1,8 милијарди евра (од 2,27) у овом делу привреде. Ако би претпоставили да је удео увозних компоненти код индустријског извоза 80%, онда би нето корист од индустрије била мало испод 1,8 милијарди евра (бруто извоз 8.857 милиона евра). Извоз услуга износио је 3,8 милијарди евра, и уколико претпоставимо удео увозних трошкова од 50%, то значи да би уз дознаке био већи од нето извоза пољопривреде и индустрије.

Овакав претпостављени распоред делатности по нето користима не значи да је и пожељан у погледу будућих кретања. Али, требао би да упути истраживаче у дубља истраживања нето користи, додате вредности и других предмета, као и да политичаре усмери са великих прича на мноштво малих користи.

Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија


Напиши коментар