Трепанација – Пробушене лобање из прошлости


Trepanirana-lobanja-300x199
Трепанирана лобања, фото Музеј Војводине

Најстарија позната хируршка интервенција на глави – лобањи човека, трепанација, позната је у науци још из Хипократових записа, где су наведени и инструменти-алати којима се ова операција изводила. Први помен трепанације у Србији сусреће се 1883. године али се 1900. година може узети као почетак проучавања овог феномена. Познате су нам лобање са трепанацијом из различитих историјских периода и налазишта – два локалитета из бронзаног доба – Мокрин и Крива Река, некропола из античког Виминацијума, средњовековна некропола из Гамзиграда и некропола из манастира Давидовица.

Једна  трепанирана људска лобања интригира и посетиоце сталне поставке Музеја Војводине. Она потиче из раног бронзаног доба, а власништво је Народног музеја у Кикинди. Лобања има необичне шупљине кружног облика, који представљају трагове трепанације – првог облика хирушке праксе. Представља једну од девет трепанираних лобања које су откривене археолошким истраживањем велике мокринске некрополе, у којој су сахрањени припадници једне људске групе која је живела у периоду од 2100. до 1800. године п. н. е.

Етнолошка истраживања показују да је ова пракса била раширена и у XИX веку, а с обзиром на то да је широм света пронађено неколико хиљада трепанираних лобања, овај феномен може се сматрати општом појавом која нам говори о првим медицинским знањима, повремено показујући своју религијску (ритуалну) и психолошку страну (сујеверје). Захваљујући открићима медицинских инструмената, ми данас знамо како су изгледале алатке којима су појединци – „шамани“, „мајстори“ или „лекари“ – изводили трепанацију. Застрашујући инструменти или „трепане“ били су разни ножеви, длета, стругачи, чекићи и назубљене бургије, врло слични онима који се и данас користе у неурохирургији.

Сима Тројановић, први српски школовани антрополог, говори о трепанацији у XИX веку која се задржала код Срба, Aрбанаса и Црногораца. „У удаљеним планинским областима Балканског полуострва, одржали су се поједини старински обичаји, и начин живота све до данас, који су у осталим деловима Европе напуштени пре много столећа као штетни и примитивни.  Поменути обичаји су у Западној Европи побуђивали грозоту, док у у Старој Србији под турском влашћу, као и у целој Aлбанији, практоковани као нешто сасвим обично и нормално. Сви ти сурови обичаји одржали су се због слабе организације, што значи да држава уопште није егзистирала, него племенско уређење. Разлози због којих су српски сељаци главе трепанирали су различите природе: најчешће су то повреде задобијене у ратовима. Други разлог је да се трепанацијом решавају неуралгичне болести, лудило и честе главобоље“.

трепанација лобање
Трепанација приказана на гравури Питера Тревериса из 1521. године

Трепанација приказана на гравури Питера Тревериса из 1521. године

У Црној Гори, Херцеговини и Aлбанији трепанацију су радили људи из народа, називани „медиг“ или „доктор“. Прва забрана трепанације у Црној Гори потиче од кнеза Данила 1856. године. Људи који се баве трепанацијом прелазе у Стару Србију или у Далмацију. У централној Србији се, према Тројановићу, нису вршиле трепанације.

Два најстарија локалитета где су пронађене трепаниране лобање су  Мокрин и Крива Река. У мокринској некрополи нису пронађени инструменти за трепанацију а у Кривој Реци је утврђено да су трепанације рађене металним бургијама, те се ово сматра и првим инструментима за ову сурову технику лечења.

Медицина у Виминацијуму била је добро развијена. Ипак, неколико лобања са трепанацијом пронађених на овом локалитету потврђују да се ова операција изводила старијом техником стругања. У средњовековној некрополи у Гамзиграду пронађена је једна трепанирана лобања  за коју су научници утврдили да се ради о човеку који је после овакве операције живео још неколико година.

У сталној поставци Музеја Војводине можете пронаћи и трепанирану лобању. Подсећћамо да током манифестације Музеји Србије десет дана од 10 до 10 кможете посетити сталну поставку бесплатно.

Извор: Trepanacija – Probušene lobanje iz prošlosti


Напиши коментар