Томислав Кресовић: Европске ратне игре

nato rusija
Дмитриј Песков: “Није Русија та која се приближава нечијим границама. То је НАТО војна инфраструктура, која се приближава границама Русије.“

Односи САД и НАТО према Руској Федерацији су озбиљнији него у време Хладног рата и у данашњим околностима, сложенији. САД и НАТО су на границама Русије, а током Хладног рата били су на границама Варшавског пакта. Украјина је „меки пупак“ руске геополитике, као и Крим. САД се спремају да поставе тешко наоружање у балтичке земље како би „спречиле даљу руску агресију у Европи“. Овде је реч о  војној сили САД и НАТО, а не о маневрима или застрашивању.

САД би тако поставиле тенкове, пешадијска борбена возила и чак 5.000 трупа на самој граници са Русијом. По писању „Њујорк тајмса“ ово би био први пут од Хладног рата, да су САД поставиле тешко наоружање у земљама које су некад биле под совјетским утицајем. Све се, наводно, ради да би се спречила војна интервенција ширих размера Русије у Украјини. Права позадина је реално геостратешко “опкољавање”, економско исцрпљивање и демонизација Русије и њене државне политике, као и задржавање економских санкција и наредних шест месеци, од стране ЕУ и САД.

САД су се, између осталог, одлучиле на овакав корак како би умириле своје НАТО савезнике, који су забринути интервенцијама Русије у Украјини. Демонстрирење војних снага САД је само показатељ да су САД, не само политички и економски, већ и војно решене да притискају Русији, “штитећи” Украјину и Европу од Русије. Предлогом је замишљено да се опрема (довољна за једну чету од око 150 војника) постави у све три балтичке земље, Литванију, Летонију и Естонију. С друге стране, у Пољској, Румунији, Бугарској, а можда и Мађарској, распоредила би се опрема за потребе батаљона, односно за око 750 војника. Тенкови на терену, чак и ако људи нису у њима, јасан су симбол. Реч је о политици супремације и контратеже, а не о равнотежи моћи.

Ко кога плаши, застрашује и прети?

Планове САД о размештању тешке војне технике у неким земљама Европе вид су и војне “окупације” САД према својим савезницима и наметању “војне дипломатије” без сагласности парламената и влада држава у којима су лоцирани. Координатор управе генералних инспектора Министарства одбране Русије, Јуриј Јакубов, напомиње да ће Русија моћи адекватно да одговори на распоређивање тенкова, артиљеријских система и другог тешког наоружања САД и земаља НАТО-а у земљама источне Европе и Балтика. Према његовим речима, то би представљало „најагресивнији потез Пентагона и НАТО од времена Хладног рата из прошлог века, а „Русија не би имала избор већ да јача своје снаге и средства у стратешком правцу на западу“. Војна “изолација” граница Русије од стране НАТО-а је вид угрожавања националне безбедности и претња је миру у Европи. По мишљену Јурија Јакубова „У првом реду, биће ојачана група војске дуж целе западне границе Русије, укључујући нове формације тенковских, артиљеријских и ваздухопловних јединица. Ракетна бригада у Калињинградској обалсти ће се убрзаним темпом наоружавати новим оперативно-тактичким ракетним системима ‘Искандер’, значајне измене претпреће руска група у Белорусији, и тако даље“. Ово је план непосредне ратне опасности за Руску Федерацију, а не војних маневара или “војних игара” између САД, НАТО и Руске Федерације.

Да је ситуација веома озбиљна показује и став руског председника Владимира Путина, који је изјавио да Русија треба да се брани са својим оружаним снагама ако је угрожена, јер НАТО „стиже до њених граница“. „Ако неко прети нашим територијама, морамо да преусмеримо своје наоружање према делу територије одакле долази претња.“ Председник Путин још каже: „Ове године 40 интерконтиненталних пројектила нове генерације ће ући у састав оружја. Они су у стању да пробију најсавршеније системе противракетне одбране.“ Након најаве Владимира Путина, председника Русије, да ће тамошњу војску опремити са нових 40 нуклеарних ракета, амерички „Нујорк тајмс“ тврди да су амбиције Кремља за модернизацијом војске веће од платежних могућности Руске Федерације, чиме се жели економски колапс Русије у трци у наоружању, који је већим делом довео до урушавања СССР-а током Хладног рата. Да је то тако говори и став немачког министра спољних послова. „Руски председник Владимир Путин реагује с рефлексом из доба Хладног рата“, оценио је немачки министар спољних послова, Франк-Валтер Штајнмајер. Он каже за онлајн издање часописа „Шпигл“: „Најава председника Путина да ће допунити руски арсенал стратешких ракета, не доприноси стабилности и ублажавању тензија у Европи.“ На сличне оптужбе одговара портпарол Кремља, Дмитриј Песков. Песков каже: “Није Русија та која се приближава нечијим границама. То је НАТО војна инфраструктура, која се приближава границама Русије. Све ово приморава Русију да предузме мере да заштити своје интересе, своју безбедност.“

Предлог Магацин-а:

Савет Безбедности Русије: Америка ће покушати са „обојеном револуцијом“ у Русији
Американци су санкције претворили у порез на суверенитет држава
Америка осваја Источну Европу као Дивљи запад

Извор: Видовдан

Напиши коментар