Звезда Звезданих стаза нашег порекла: Нисам желела да променим име, потписујем се ћирилицом!


natalija-nogulic-zvezdane-staze-foto-printskrin
Врло добро познаје српски језик, а чак чита и на ћирилици, што је реткост међу Американцима српског порекла. Веома је поносна на своје породично наслеђе, и није променила своје име, иако су јој многи говорили да би то требало да уради.

Америчка глумица Наталија Ногулић рођена је првог октобра 1950. године у Чикагу, у истој оној херцеговачко-српској заједници источног Чикага, где је неколико деценија раније рођен великан седме уметности и Наталијин земљак, Карл Малден.

Натлијин деда Ристо Ногулић рођен је у Требињу, а у Ветровити град на обалама језера Мичиген, попут других младих земљака стигао је у великом исељеничком таласу још пре Првог светског рата. Ту је упознао извесну Софи Чевински, па се њоме оженио. У браку су добили два сина – Божу и Војина, Наталијиног оца.

Ристо Ногулић је био један од активнијих друштвених радника у тамошњој српској енклави, те је био један од утемељивача цркве Христовог рођења, најстарије од шест српских храмова у Чикагу, којом је неколико пута и председавао. Ристин син Војин, после Другог светског рата оженио је девојку српског порекла, Јелену Мандушић, те са њом ускоро добио јунакињу наше приче – Наталију.

Глумачку каријеру на великом платну Наталија је отпочела крајем седамдесетих година и до данас одиграла бројне роле, и у биоскопским филмовима и на телевизији, уз то не занемарујући ни позориште. Гледаоци је највише памте по улози у филму „Хоффа“ где је била партнерка славном Џеку Никлсону и филму Спартан, прослављеног режисера Дејвида Мемета.

Ипак, светску славу стекла је у култној СФ серији – „Звездане стазе“, где је глумила улогу Алине Начајеве комаданта свемирске станице.

Остаје жал што је Наталија одбила главну улогу у гледаној серији Досије-X, јер би њен звездани статус кудикамо био већи.

У једном интервијуу, Наталија је говорила о својој глумачкој каријери и о породичном наслеђу:

„Лик адмирала Алине Нечајеве из “Звезданих стаза” је допринео да ме људи препознају, често заустављају на улици, и траже аутограме. Путовала сам од Лас Вегаса до Њујорка и Лестера у Енглеској, због скупова посвећених “Звезданим стазама”, где сам потписивала аутограме и говорила о искуствима из серије. Заправо, мислим да су “Звездане стазе – следећа генерација” једна од најбоље написаних серија. Иако се бави догађајима у свемиру, они су често ехо савременог света.

Неколико пута сам ишла на аудиције за ову серију, продуценту се допало како радим, али никако се нисам уклапала у постојеће улоге. Најзад, “направили” су лик адмирала Алине Нечајеве специјално за мене. Чини ми се да се у имену које је звучало словенски рефлектовало моје. Рад са Патриком Стјуартом, који је играо капетана Пикарда, био је велико уживање. Био је тако љубазан, професионалан, и добар према свима. Касније је режирао неколико епизода, укључујући и ону у којој сам и ја играла.“

За снимање се припремала тако што је студирала претходне епизоде да би могла да разумије контекст целог пројекта:
„Написала сам имагинарну биографију свог лика, “створила” њену прошлост која је формирала у тако снажну личност. Она је, на крају крајева, била надређени капетану Пикарду и целој станици. Доживљавала сам је као особу од принципа, чије одлуке можда нису биле најпопуларније међу посадом, али их је она доносила за опште добро.
Наталија ради на свом оргиналном сценарију, својој ратној причи – „Женски рат“. То је филм о лепој младој удовици која напушта своје село пошто јој је син убијен у страхотама грађанског раздора на Балкану. Одлази да живи код сестре у Квинс, у Њујорк, да се опорави од бола. Невероватне и неочекиване ствари јој се дешавају у Њујорку, које је одводе назад у домовину, где је очекује непредвидиво излечење и неизбежно жртвовање у име мира.

„Ову причу сам написала, јер сам снажно преживљавала сукобе у домовини моје породице, као и зато што није много написано о искуствима Срба. У фази сам заокруживања продуцентске констуркције, и надам се да ће филм бити сниман у Србији“, каже Наталија.

Наталија је режирала и докоментарни филм о свом деди, Ђорђу Мандушићу, емигранту са Косова, који је за велико јунаштво у Првом светском рату одликован највећим америчким војним признањем – Конгресном медаљом части (Медал оф Хонор).

Наталија врло добро познаје српски језик, а чак чита и на ћирилици, што је реткост међу Американцима српског порекла. Она је јако поносна на своје породично наслеђе, и није променила своје име, иако су јој многи говорили да би то требала урадити.

„Мислим да је најважније веровати у себе, и као што ме је отац учио, “бити оно што јеси”. Увек се држим тога. На пример, бивши агент ме је охрабривао да променим име у нешто једноставније. Мислио је да би ми то донело више посла. Наравно, нема ништа срамотно у томе, људи то често раде. Карл Малден је био, као што знате, Младен Секуловић. Никога не кривим ако тако нешто уради. Али, ја сам преиспитала своју душу, и одлучила да желим да задржим своје породично име. Не жалим због тога.“

Предлог Магацин-а:

Познате личности српског порекла које се поносе тиме
Познати Срби широм света
Некад било: Срби као хероји у америчким филмовима

Извор: Курир


Напиши коментар